Hrvatska kritičarka o seriji Besa: "Podilazi stereotipima o Balkancima, ali ne površno i predvidivo"

"Retko mi se događa da nakon gledanja filmova i serija imam noćne more. Čak ni nakon krvavih i vrlo eksplicitnih horora (kakvi me užasavaju) i anksioznih te mračnih trilera ne sanjam ništa povezano s onim što sam odgledala. Noćne more događaju mi se samo kad me neka serija ili film koje gledam duboko emotivno pogodi užasom u kojem se nalaze likovi", započela je Pavlić.

Ističe da joj se poslednji put tako nešto proživela sa filmom "Zero Dark Thirty", gde ju je "ubila u pojam" životna situacija agentkinje koja je provela deset godina života pokušavajući da uhvati Osamu bin Ladena.

"Potpuno zatočena u svetu mučenja, bede, terorizma i u svetu gde su svi s kojima je radila i s kojima se družila stradali, e da bi na kraju, kad je bin Laden napokon uhvaćen, morala da potone u nevidljivost i do kraja života živi tako da je niko ne može da je pronađe", napisala je ona. Sada joj se, kako kaže, to dogodilo sa serijom "Besa".

"Možda će to drugima koji su gledali ovu seriju biti neobično jer 'Besa', iako u njoj ima dosta nasilja, okrutnosti, zastrašujućih kriminalaca i psihopata te sveprožimajućeg zla - ništa od toga nije naročito eksplicitno ni 'hororično'. Ipak je reč o televiziji - teško bi se u jednoj prajmtajm seriji provukla hrpa krvi, mučenja, iznutrica i gadarija", piše Pavlić i objašnjava:

"Ali životna situacija Uroša Perića, malog čoveka koji 'ni luk jeo ni luk miris'o', ali se na početku serije nađe pod čizmom najvećeg balkanskog narkobosa, Dardana Beriše, duboko me se dojmila i zbog nje sam nekoliko puta nakon gledanja pojedinih epizoda (ili tri) sanjala teške užase, obično povezane sa situacijama u kojima zbog nečega dođem u situaciju da me vrlo opaki likovi drže u šaci".

Prema njenim rečima, stvar je u tome što je 'Besa' istovremeno i vrlo uverljiva.

"Svudana svetu se može dogoditi da mali čovek upadne u vihor nasilja, kriminala i užasa zato što se nađe na krivom mestu u krivo vreme i tragično stane na žulj vrlo pogrešnom liku. No na Balkanu se češće nego drugde događa da su te situacije isprepletene gotovo s celim društvom - onim vidljivim i onim nevidljivim, s institucijama i s podzemljem, sa svakodnevnim životom i s onim gde ljudi gospodare sudbinama hiljadu drugih ljudi kao da igraju kakvu društvenu igru. A ono što je za Balkan tipično jeste to da je sve začinjeno nekim starim, nikome više sasvim jasnim običajima, zavadama, mržnjom i besom". Njen tekst dalje, prenosimo u celosti.

"U 'Besi' je tako u pozadini Uroševe zle kobi sukob dva klana, spojena ženidbom, ali i razrovana međusobnim desetljetnim rivalstvima, krvnim osvetama i žrtvama. Kada Uroš prihvati krvavo vraćanje duga Dardanu, činiće mu se kao da nema drugog izbora - a tako će se činiti i nama, ali neće ni slutiti gde će ga sve odvesti njegova hamartija. Odvešće ga daleko od života koji je živeo prvih četrdesetak godina svog boravka na Zemlji, i to ne samo geografski - jer Uroš u drugoj sezoni 'Bese' završava čak u hladnoj Estoniji - nego i daleko od vođenja male firme, srećnog braka, sitnih kredita, košarke sprijateljima i prepucavanje s ocem - oficirom u penziji. Njegov život će se u sekundi spustiti ispod one tanke opne ispod koje na Balkanu stalno vibrira jedan drugi život - paralelni sistem kojim vladaju sasvim drugi ljudi od onih koje gledamo na televiziji i u kojem vrede sasvim druga pravila nego u svakodnevici.

'Besa' u svojoj drugoj sezoni proširuje svoje područje zbivanja i geografski i pripovedački, proširuje i produbljuje odnose među likovima, a uz sve to i proširuje svoju zadivljujući izvedbu ili produkciju pa se gleda kao najbolja ostvarenja sa stranih televizija, što je, doduše, u zadnje vreme i inače slučaj s brojnim serijama koje nam stižu od istočnih suseda. No ono u čemu 'Besa' briljira i izdvaja se od ostalih izvrsnih serija iz tog niza jest to što udara direktno u stomak i govori nam da smo svi umešani, samo je pitanje trenutka hoćemo li nagaziti na procep između svog i onog drugog, pulsirajućeg sveta ispod vidlijve površine, a koji nam neprekidno radi o glavi, samo što toga uglavnom nismo svesni.

Možda time 'Besa' malo i podilazi stereotipima o Balkancima, stereotipima kojima se i sama bavi u nekim trenucima, kao što su oni u kojima Uroš boravi u inostranstvu - no ona to ni u jednom trenutku ne čini površno, predvidivo i glupo. 'Besa' ne želi da nam kaže da su svi Balkanci korumpirani, da su svi Albanci kriminalci, da svi Srbi mrze Albance niti išta slično. Ali svakako želi da nam kaže da kada na Balkanu upadneš u blato, barut ili već neku krvavu svinjariju, to neće biti samo zbog zlih momaka, mutnih poslova, šverca, droge i iskorišćavanja sirotinje. To će biti i LIČNO - zbog krvi, loze, stolgodišnjih zavada, oporodičnih ratova i onih bratoubilačkih strasti. Na kraju krajeva - i zbog raznih besa".