Srđan Dragojević – sada "i za hrišćane, i za ateiste"

Film, rađen po motivima francuskog pisca Marsela Emea, vodi nas kroz antologijske, ali i povezane, priče protagonista koji u bespućima svojih postojanja nailaze na božja čuda. Dragojević nam izoluje 1993, 2001, i 2026. godinu kao vremenske okvire u kojima se likovi bore sa svojom (stečenom ili izgubljenom) verom, grehom, i ponajviše sa sobom samima.

Kako se radnja filma odigrava u tranzicionom periodu društva istočne Evrope, Dragojević prikazuje kako negativne strane komunizma, tako i oholost koju nam je kapitalizam doneo, te smo ga pitali šta film tačno kritikuje - komunizam ili konzumerizam.

Važan apel Dušana Kovačevića FOTO/VIDEO

"Ovaj film je kritika i jednog i drugog društva, koja su kao i sva društva nesavršena, sa svojim dobrim i lošim stranama. Mi nemamo bolje društvo od demokratije i nju moramo da razvijamo", rekao je Dragojević za B92.net i dodao da je proveo 25 godina u jugoslovenskom društvu za koje je istakao da je tek naknadno shvatio da nije bilo toliko loše.

"Kada sam bio mlad, nervirali su me svi ti članovi partije, smatrao sam i zamerao sam mediokritetsku negativnu selekciju kroz partiju. Ali naravno, bilo je dosta pozitivnih aspekata vezanih za široku masovnu narodnu kulturu i bavljenje njome kroz domove kulture, zdravstvo, vrlo solidno obrazovanje...", priznaje nam reditelj.

Foto: B92.net

Kako je izabrao meta-temu za svoje ostvarenje, koja je univerzalna po svojoj prirodi, Dragojević je mogao da izabere bilo koji period u kom se odvija ova neobična radnja, a kako je rekao za naš portal, ove godine nisu uopšte nije bile slučajne, osim možda poslednje, 2026, za koju kaže da je bila u potpunosti arbitrarna jer je hteo da radnju smesti u budućnost koja nije toliko daleka.

"U istočnoj Evropi je od 1993. krenulo siromaštvo nakon pada Berlinskog zida, to je kod nas bila ratna godina puna izbeglica. Potom, 2001. godina je simbolična jer se svet dramatično promenio posle 11. septembra, što se u pojedinim scenama u filmu i vidi, a kod nas je to bilo vreme kada je liberalnii kapitalizam došao posle pada Miloševića, sa svim svojim dobrim i lošim stranama", naveo je Dragojević za naš portal.

Dodaje da je 2026. godina, iako arbitrarna, važna za priču, jer tada film prebacuje najveći fokus sa vere na svrhu umetnosti.

"Ona se bavi ne samo konzumerizmom, nego i opštim pitanjima koja se tiču koncepta umetnosti danas – da li umetnost mora da zarađuje, da li mora da donosi profit, da li umetnik mora da bude unutar tog konstrukta koji meni nije drag – a to je kreativna industrija, koja podrazumeva profitabilnu granu industrije", objašnjava nam on.

Umetnost ipak mora da bude više-manje van tih ograničenja, smatra reditelj, iako priznaje da se i sam bavi umetnošću koja nužno počiva i na broju gledalaca i na uspehu.

"Ja se pitam da li mogu da napravim film koji nije previše komercijalan, koji je rezultat moje duše ili promišljanja, ili moram da se prilagođavam ukusu filmskih fondova, trenutne mode koja postoji vezane za izbor tema i projekata. Moji filmovi uvek promaše modu, nisam siguran ni da je u inostranstvu dominantna tema promišljanje o hrišćanstvu, bojim se da su to neke teme koje su pale u zapećak usled razvoja tehnološkog društva i interneta, malo ko se bavi time, a za mene su vrlo važne civilizacijske teme", zaključuje Srđan Dragojević za B92.net. Film "Nebesa" imaće domaću premijeru u bioskopu Cineplexx u Galeriji Belgrade ove srede 17. novembra od 19 časova, dok sutradan postaje deo redovnog bioskopskog repertoara.

U glavnim ulogama našli su se, između ostalih, Goran Navojec, Bojan Navojec, Ksenija Marinković, Danijela Mihajlović, Nataša Marković i Srđan Todorović.