Kent: Živimo u teškom vremenu Bregzita i buđenja nacionalizma širom Evrope

Kent je objasnio da je priča o odnosu žene britanskog pukovnika Rejčel i nemačkog arhitekte Stefana koji dele istu kuću u Hamburgu 1946. godine, metafora za Veliku Britaniju koja je od gneva došla do razumevanja.

"To je film o saosećanju i oprostu i ponovnom buđenju i bilo mi je zanimljivo da se bavim tim trenutkom kada je Drugi svetski rat završen, a još uvek nije počeo Hladni rat i kada je Nemačka na kolenima, a Velika Britanija se koleba da li da počini istu grešku kao posle Prvog svetskog rata i kazni Nemačku ili da pokaže dobrotu", rekao je Kent.

On je naglasio da je njegov film danas vrlo aktuelan, jer živimo u "teškom vremenu Bregzita i buđenja nacionalizma širom Evrope, nacionalizma koji tiketira i diskriminiše ljude po osnovi nacionalne pripadnosti".

"Boljitak mogu da donesu samo pojedinci, a ne političko delovanje. Samo uz više dobrih dela pojedinaca možemo ići napred", rekao je Kent, koji je govorio i o svom iskustvu u režiranju jedne sepizode serije "Poaro" i najavio film o Ingrid Bergman.

Uričaru je na Fest donela film "Limunada" za koji kaže da je mozaik više priča, njene i drugih emigranata koji su pokušali da pronađu sreću u SAD.

"Školovala sam se u Americi i pokušala sam da dobijem zelenu kartu i prošla sam kroz mnogo teških situacija. Tako da je ovo donekle i autobiografski film, ali u njemu ima elemenata sličnih priča drugih ljudi sa kojima sam razgovarala", objasnila je rediteljka.

Naziv filma je potekao od jedne rečenice koju je dobila od žene koja joj je iznajmila stan u SAD.

"Kada sam joj rekla da nemam para za kiriju za sledeći mesec, ona me je pitala da li je situacija ozbiljna. Kada sam joj potvrdno odgovorila, rekla mi je: Onda napravi limunadu. Začudila sam se i ona mi je pojasnila: Kada ti život da limunove, ti napravi limunadu", ispričala je Uričaru.

Ona je dodala da je tim naslovom želela da ukaže na obe strane američkog duha - jednu optimističnu i drugu i surovu i ciničnu.

Producent filma je priznati rumunski reditelj Kristijan Munđiju, a jedan od glumaca je i Goran Radaković za koga je to bilo vrlo zanimljivo iskustvo.

"Sada vidim da su srpski glumci lenji u poređenju sa rumunskim. Rumunski se ne bi začudili da imaju 50 dublova kao ja. Pamtiću ovo iskustvo", rekao je Radaković.