Kako se sedamdesetih godina ceo Holivud sjatio u Beograd

Kada su na dvorani Kulturnog centra u Beogradu popucala stakla biletarnice od navale posetilaca Politikine revije repriznih filmova 1970. godine, Beograd je shvatio da mu je potreban internacionalni filmski festival. Organizatoru revije Milutinu Čoliću, novinaru Politike, ponuđeno je da napravi pravi filmski festival.

Tako je Prvi beogradski međunarodni filmski festival započeo svoj život 8. januara 1971. uz slogan "Hrabri novi svet", kao aluziju na istoimeni distopijski roman engleskog pisca Oldosa Hakslija.

U Domu sindikata filmom "Meš" (M.A.S.H.) Roberta Altmana otvoren je FEST na kojem je tada prikazano još 72 filma iz 20 zemalja. Filmove je pogledalo 105.000 ljudi, a rekord u gledanosti FEST je dostigao 1977. godine, kada je zabeleženo 252.332 posetioca.

U vreme kada su svi veliki svetski festivali ostajali bez publike, u Beogradu se publika bukvalno tukla za karte. Glavni razlog je bio u tome što je publika morala da čeka i do godinu i po da bi videla pojedine svetske filmove, te je FEST predstavljao izvestan prozor u svet kinematografije.

Međutim, FEST nije bio privlačan samo posetiocima, već je predstavljao omiljenu stanicu brojnih svetskih zvezda i holivudskih legendi. Kako su pisali domaći mediji, u vreme velikih društvenih previranja na Zapadu, uspona levičarskih ideja među studentarijom širom sveta, kada su ideje komunizma mnogima još delovale kao svetla budućnost, a jugoslovenski model "socijalizma sa humanim likom" kao most između dva sveta podeljena ideološkim dogmama, Titova država je Zapadu delovala poput liberalnog Diznilenda.

Tako je tog januara Beograd postao filmska Meka koju su posetile najveće filmske zvezde tog perioda: Andžej Vajda, Marija Šel, Bernardo Bertoluči, Denis Hoper, Piter Fonda, Liv Ulman.

Kako su pisale TV Novosti, Piter Fonda i Denis Hoper, junaci aktuelnog svetskog kultnog hita "Goli u sedlu", na čiju projekciju u Beogradu su na prvom Festu ušli samo oni koji su pre toga čekali i po desetak sati u redu za karte, bili su poput bogova palih na ovdašnje polumračne ulice.

Piter Fonda je rekao tada: "Volim sredine u kojima se govori samo o filmu i živi samo za film. Takva je ova beogradska publika, ova sredina u kojoj se izvrsno osećam."

View this post on Instagram

ROBERT DE NIRO u Beogradu 1976. godine. #robertdeniro #belgrade #malomestazakulturu

A post shared by Bufonerija (@bufonerija) on Dec 11, 2017 at 8:50am PST

Tokom prvih godina Festa, srpsku prestonicu posetili su legendarni reditelji Frenk Kapra, Frensis Ford Kopola, Rene Kler, Vitorio de Sika, Miloš Forman, Pjer Paolo Pazolini, Roman Polanski i Sem Pekinpo, koji su bili gosti studentskih tribina, a u Skadarliji nije bilo iznenađenje da nabasate na Marčela Mastrojanija, Moniku Viti, Bibi Anderson, Pitera Justinova, Saru Majls, Nina Manfredija, Sibil Šepard, Izabel Iper...

Đina Lolobriđida je hrabro gackala u visokim štiklama po neočišćenom snegu sa trotoara, Robert de Niro je igrao kolce u Metropolu, Džek Nikolson je gotovo neprimećen tumarao Knez Mihailovom, a Kirk Daglas se pred svima svađao sa ženom u "Klubu književnika", da bi je na kraju izbacio iz kafane.

Monika Viti, foto: Gettyimages

Čarli Čaplin, Ingmar Bergman i Džon Ford odalI zahvalnost Titu

Paralelno sa osnivanjem Festa, Milutin Čolić je došao na ideju da Tito odlikuje najvišim državnim ordenjem deset najistaknutijih filmskih stvaralaca iz različitih država.

Sastavljen je spisak na kojem su bili: Čarli Čaplin, Džon Ford, Fric Lang, Mark Donskoj, Lukino Viskonti, Luis Bunjuel, Akiro Kurosava, Žan Renoar, Lorens Olivije i Ingmar Bergman.

Iako su ljudi iz predsednikovog okruženja sumnjali da će ideja proći ("Gde, bre, Tito da odlikuje filmadžije"), on je dao svoj pristanak, ali je ukaz o odlikovanju potpisao tek dan uoči početka festivala.

U međuvremenu je, na predlog Francuza, Renoar zamenjen sa Rene Klerom, a na Titovu sugestiju ("Dajte i nekog od nesvrstanih") kao jedanaesti dopisan je Indijac Satjadžit Rej, pisale su TV Novosti.

Zanimljivo je da su iz naše ambasade u SAD izrazili zabrinutost oko izbora Džona Forda, koga su u dopisu okarakterisali kao "ljutog antikomunistu", i sugerisali da se umesto njega na spisak stavi provereni antifašista Vilijam Vajler. Međutim, odluka je ipak ostala da se orden ponudi Fordu, koji je, inače, imao čin generala američke vojske. I upravo od njega je stigla prva lična zahvalnost:

"Osećam se bezmerno počastvovan što ću nositi odlikovanje jednog od najvećih boraca protiv fašizma."

Ingmar Bergman je napisao da je sve dotadašnje predloge za odlikovanja odbijao, pa čak i od svog kralja, ali ovaj put je pristao uz reči: "S velikom počašću primam odlikovaljnje od velikog antifašiste Tita."

Čarli Čaplin je napisao: "Maršalu kome čin nije dodeljen ukazom, nego borbom protiv fašizma, ja kao redov te borbe, stajem mirno i salutiram."

Na sličan način su reagovali i ostali predloženi za odlikovanja, a o svemu su danima izveštavali svi veliki svetski mediji. Čaplin je dobio Orden jugoslovenske zastave sa lentom a ostali Orden jugoslovenske zastave sa zlatnim vencem.

Kirk Daglas, foto: Gettyimages

Narednih godina popularnost Festa je rasla, mada sjaj i čudo prvog izdanja nisu ponovljeni. U zavisnosti od naše društvene situacije, ali i godišnje ponude svetske kinematogafije, bilo je različitih faza padova i uspona. Tako, u vreme sankcija međunarodne zajednice prema SRJ, FEST nije održan 1993. i 1994. godine.

Ove godine čekamo 47. FEST, koji će se održati od 22. februara do 3. marta 2019. godine.

U deset programskih celina, od kojih su dve takmičarske, biće prikazano preko 130 premijernih filmova.

Kompletan program i detalji o predstojećem festivalu biće poznati 24. januara.

Za sada znamo da u Beograd dolaze pojedini filmovi nagrađeni poslednjim "Zlatnim globusom", drugom najvažnijom holivudskom nagradom posle Oskara.