"Snimanje 'Nacionalne klase' bilo je jako lekovito za sve nas..."

Igrali smo se i zabavljali bez presije, štednje i svađa u toku snimanja filma "Nacionalna klasa" i zabeležili svoje vreme kada su ljudi lakše i drugačije živeli nego sada, saglasni su sagovornici Tanjuga Goran Marković, Irfan Mensur, Bogdan Diklić i Zoran Simjanović.

Izvor: Tanjug
Podeli
Printscreen / YouTube
Printscreen / YouTube

Projekcija digitalno restaurirane verzije kultnog filma "Nacionalna klasa" (1979) Gorana Markovića održana je za medije i posebne zvanice u subotu uveče u Jugoslovenskoj kinoteci.

Ovo je drugi film Gorana Markovića među deset srpskih ostvarenja koja su odabrana za digitalnu restauraciju u okviru projekta "Vip Kinoteka", od kojih je do sada sedam restaurisano.

Beogradska publika će imati priliku u nedelju da se priseti kultnih replika iz jednog od najpopularnijih srpskih filmova, takođe u Jugoslovenskoj kinoteci, i to u dva termina: od 18.00 i 20.30.

Reditelj filma Goran Marković napomenuo je da "Nacionalna klasa" njegov prvi scenario, ali da je za producente bio skup.

"Prvo sam snimio jeftin film ''Specijalno vaspitanje'', pa kada je to ostvarenje prodato u 100 zemalja, onda su odrešili kesu i stvorili mi odlične uslove za snimanje ''Nacionalne klase''. Svi smo se igrali i zabavljali... Nije bilo svađa, štednje, pritisaka. Sedeli smo uveče u kafani i smišljali šta ćemo sutra da uradimo. Snimanje ''Nacinalne klase'' bilo je jako lekovito za sve nas koji smo u njemu učestvovali", kazao je Marković i dodao da filmovi služe da zabeleže neko vreme.

"Mi smo beležili svoje vreme... Tu 1978. godinu smo zabeležili... Tako smo se osećali, te viceve pričali, te ljubavi prolazili... Tako se živelo. Potpuno drugačije nego sada", kazao je Marković.

Zoran Simjanović, autor muzike za film "Nacionalna klasa", kaže da je njegova ambicija u vreme nastajanja ostvarenja, bila da napravi modernu ploču koja bi mogla da se sluša svuda u svetu.

"Moja namera je bila da muzika reklamira film i da se na tome završi. Kada su klinci posle pet godina od premijere filma ''Nacionalna klasa'' i dalje tražili tu ploču sa mojoj muzikom, znao sam da sam uspeo. Ta muzika je popularna i danas. Trudio sam se da zvučno zabeležim duh vremena kada su ljudi živeli drugačije", rekao je Simjanović.

Za Bogdana Diklića uloga Mileta u "Nacionalnoj klasi" ima posebno mesto u bogatoj karijeri.

On naglašava da je najveća vrednost filma ta što on traje 40 godina, iako niko od protagonista i autora filma nije pretpostavljao da će "Nacionalna klasa" decenijama kasnije imati kultni status među ljubiteljima filma.

"Imao sam čast i zadovoljstvo da igram s velikim glumcima... Nažalost, mnogi od njih su otputovali sa ovog sveta. Niko od nas nije bio vidovit da pretpostavi ovoliki uspeh filma, ali istina je da smo se predivno osećali na snimanju. Odličan scenario, potvrđeni glumci... Jedno veče smo iz restorana otišli u Goranov stan da zapišemo sve ideje koje smo stvorili za vreme večere. Mnogo od tih stvari je ušlo u scenario", kazao je Diklić.

On kaže da je mnogo kreativne radosti bilo prisutno na snimanju filma i bilo je neminovno da se desi odličan film.

"Sa ove distance, moram da kažem da je i epoha bila drugačija... radosnije vreme i bezazlenosti...Vreme poštene ljudske ležernosti... Epoha se katartrofalno promenila od tada. To vreme je nestalo. Jugoslavija se raspala i to vreme nestalo je zauvek", kazao je Diklić.

Irfan Mensur je kazao da je krajem sedamdestih godina prošlog veka nastalo mnogo filmova iz druženja, a ne iz umetničkih "grčeva".

"''Nacionalna klasa'' je nastala kao kruna druženja i viđanja kreativnih ljudi, što po klubovima, što po kućama, što po dobrim šankovima. Sam sam sebi dao ovu ulogu. U podeli nije bilo mesta za mene i kazao sam Goranu da me bar provede kroz jedan kadar. Onda mi je Marković dodelio Simketa na moje insistiranje. Eto, ostao sam na ulici u dobacivanju Simke", kazao je Mensur.

On ističe da je šarm "Nacionalne klase" u stvari deo prepoznatljivog šarma Beograda u vremenu u kojem je sniman film.

"Šarm Beograda je nešto neuhvatljivo. Beograd je u to vreme imao posebnu dozu šarma i duhovitosti. Ljudi su lakš živeli i Beograđani su bili ljudi na ceni. Biti dobar Beograđanin značilo je biti plemenit, duhovit, galantan, šarmantan... Svi mi koji smo došli u Beograd pokušavali smo da to postanemo" kazao je Mensur.

U projektu Vip kinoteka do sada je digitalno restaurirarno sedam filmova.

U naredna tri meseca biće digitalno restaurirana još tri ostvarenja: "Miris poljskog cveća" i "Petrijin venac" Srđana Karanovića i "Tri karte za Holivud" božidara Nikolića.

strana 1 od 29 idi na stranu