“Najprecenjenija“: 20 nominacija i redovno peglanje

“Dobro došli...“, kaže muškarac u crnom smokingu.

Ima bradu, razdeljak na levoj strani, crni prsluk ispod crnog sakoa i crnu leptir-mašnu.

Ispred njega je nekoliko hiljada blistavo belih osmeha, gomila savršenog tena, armija balskih haljina, mnogo uvučenih stomaka pred kamerama, dve desetine dijamantskih ogrlica, brda lepote i mnogo zavisti.

“Dobro došli i još važnije, čestitam. Čestitam vam na nominacijama“, ponavlja Džimi Kimel sa ogromne šljašteće bine.

Čuje se aplauz, tu u Dolbi teatru na adresi Holivud bulevar 6801, Los Anđeles, Kalifornija.

Počinje dodela Oskara. Sve sija. U čoveka sa razdeljkom na levoj strani upereno je više miliona očiju, ali bez pritiska.

Publika je na tri nivoa, najvažniji deo je ispred same bine, iza ide jedan nivo pa balkon. Sa strane su kabine verovatno predviđene za kakve ljubitelje naftnih bušotina. Tu se negde nevidljivo motaju i šifonjeri opasnih pogleda u ulozi Kevina Kostnera, a paparaci u prečniku od nekoliko kilometara vise sa drveća.

Sve je savršeno organizovano, osim možda dodela kartica sa imenima pobednika, ali to je neka druga priča.

“Tu smo da odamo počast velikim glumcima, ali smo tu i da odamo počast glumcima koji deluju kao da su veliki, a u stvari nisu”, kaže u jednom trenutku Kimel.

Foto: GettyImages

“Od svih velikih glumica“, navodi on sa sve pravljenjem znaka navoda u vazduhu, “ovde u Holivudu jedna je naročito prošla test vremena svojim neinspirišućim i precenjenim ulogama“.

Kamera potom prikazuje ženu plave kose i plave haljine u prvom redu. Ima nešto duži, graciozni nos, naočare i držanje dame. Okreće glavu i smeška se. Iz publike se čuje aplauz.

“Ako mogu da kažem, od njenih mediokritetskih ranih radova u 'Lovcu na jelene' i 'Iz Afrike“, do precenjenih nastupa u 'Kramer vs Kramer' i 'Sofijin izbor', Meril Strip je otaljala više od 50 filmova tokom njene bezlične karijere. Ovo je njena 20 nominacija za Oskara, a još fascinantnije od toga je što se uopšte nije pojavila u nekom filmu ove godine, samo smo joj već iz navike napisali ime”, ističu Kimelove reči kroz aplauz i smeh.

“Meril, molim te ustani. Molio bih sve da mi se pridruže i daju joj totalno nezaslužen aplauz.“

Ona ustaje. Okreće se ka publici i šalje poljubac.

Ustali su i svi drugi. I prvi red i ovi iza i balkon i ljubitelji naftnih bušotina.

Aplauz, ovacije.

“Veoma precenjena Meril Strip, narode”, čuje se sa bine.

Foto: GettyImages

Najveća živa glumica, kažu kritičari, a iz pozadine potvrdno klimajući glavom potvrđuju nominacije, nagrade i ljubitelji filmova. Tri puta je osvojila Oskara (Ketrin Hepbern ima četiri), a nominovana je neverovatnih 20 puta.

Na primer, u svakoj od proteklih pet decenija Meril Strip bila je nominovana barem jednom, a tokom karijere najduže je samo osam godina bila bez nominacije za Oskara.

Ove godine imala je dva uspeha - nominovana je za najbolju glumicu ulogom u filmu “Florens Foster Dženkins” i uspela je da se posvađa sa predsednikom Sjedinjenih Država, što nije mala stvar.

Poznata je kao veliki perfekcionista kada sprema uloge, toliki da je za ulogu u filmu “Muzika srca” iz 1999. godine naučila da svira violinu, vežbavši pritom šest sati dnevno tokom osam nedelja, kao i po tome da je glavni majstor za akcente svih vrsta i veličina.

Na svim listama najvećih glumaca u istoriji, najpametnijih ljudi holivuda, najboljih živih glumica i sličnih, njeno ime čvrsto je zacementirano u vrhu i ne mrda. Pored svega toga, ono što svi ističu kada je reč o Meril Strip jeste njena “običnost”.

“Pokušavam da vodim što običniji život mogu. Ne možete da budete razmaženi ako sami peglate svoje stvari”, izjavila je ona jednom.

Foto: GettyImages

Meri Luis Strip rođena je 22. juna 1949. godine u Nju Džersiju. Otac joj je bio direktor u farmaceutskoj kompaniji, a majka umetnica. On je voleo da svira klavir, a ona da peva.

Za svoju majku je jednom rekla da po liku i po manirima liči na veliku Džudi Denč.

“Govorila mi je ‘Meril, ti si sposobna, možeš da radiš šta god ti padne na pamet; ukoliko budeš lenja, nećeš uspeti, ali ukoliko se potrudiš, možeš sve’”, navodi Meril Strip.

Kao veoma mlada išla je na časove pevanja, a sa 12 godina želela je da bude operska pevačica. Bila je talentovana, ali je odustala posle četiri godine.

“Pevala sam nešto što nisam razumela. To mi je bila važna lekcija – da ne radim to. Da nađem nešto što osećam”.

Prijavila se za školu prava, ali se ujutru uspavala za intervju. To je, kako kaže, shvatila kao znak da je predodređena za druge stvari.

Iako je u srednjoj školi glumila u nizu predstava, nije bila preterano zainteresovana za pozorište sve dok 1969. godine na Vasar koledžu nije zaigrala u “Mis Džuli”.

“Mislim da niko nikada nije naučio Meril glumi. Sama je sebe naučila”, izjavio je profesor glume sa Vasara Klinton Dž. Atkinson.

Stripova je potom upisala glumu na Jejlu i to u klasi sa najvećom noćnom morom kojekakvih stvorenja iz svemira koje bi da ti izlete iz stomaka kad im se to ćefne – Sigorni Viver.

Foto: GettyImages

Prvu pravu profesionalnu ulogu imala je 1971. godine u predstavi “Plejboj iz Sevilje”. Ipak, život mlade glumice nije bio lak.

“Kada sam imala 20 godina nisam mogla da platim smeštaj. Jedne noći nisam dovoljno zaradila i spavala sam na otvorenom u parku. Gledala sam tada na hotel Ric i obećala sebi da ću odsesti tamo jednog dana. I jesam”, ističe Meril Strip.

Četiri godine kasnije seli se u Njujork, gde se pojavljuje u nekoliko predstava, ali i nešto mnogo važnije od toga – u jednoj od njih igra sa Džonom Kazaleom. Počeli su da se zabavljaju, živeli su u stanu na Menhetnu.

Ta ljubavna priča neće imati srećan kraj.

Stigla je i 1976. godina, nije se pojavila na velikom platnu, ali jeste uradila jednu značajnu stvar za sebe – gledala je kako se taksista Trevis Bikl gadi nad dekadencijom Velike jabuke. Film je na nju ostavio veliki utisak, rekla je da želi da bude takav glumac kad poraste.

Ali put do zvezda, što kaže ona floskula, posut je trnjem. Krenula je na audicije, jedna od njih je bila i za film “King Kong” reditelja Dina de Laurentisa.

“Ovo je tako ružno. Zašto si mi doveo ovo?”, rekao je Laurentis svom sinu na italijanskom.

“Žao mi je što nisam lepa kao što bi trebalo, ali znate – to je to. Ovo je sve što možete da dobijete”, odgovorila mu je Meril Strip na iznenadnom italijanskom.

Te godine debituje na televiziji, a 1977. dobija prvu ulogu na filmu. Malu, ali uz Džejn Fondu u “Juliji”.

“Imala sam veliku periku i moje reči iz jedne scene koju sam snimila sa Džejn zalepili su za neku drugu scenu. Mislila sam da sam napravila užasnu grešku, da nema više filmova i da mrzim ovaj posao”, priča Stripova.

Foto: GettyImages

Onda se nešto dogodilo, kliknulo je, poklopilo se. Robert de Niro ju je spazio u jednoj predstavi i pozvao da bude njegova devojka u tamo nekom beznačajnom filmu “Lovac na jelene”. Tom ulogom dobija prvu nominaciju za Oskara.

U filmu igra i njen Džon Kazale, tada sa već dijagnostifikovanim rakom pluća. Godinu dana kasnije Stripova odlazi u Nemačku i Austriju da snima mini-seriju “Holokaust” u kojoj igra Nemicu udatu za jevrejskog umetnika u nacističkoj Nemačkoj.

Kada se vratila u Njujork Kazaleovo stanje je već bilo veoma pogoršano. Negovala ga je do njegove smrti 12. marta 1978. godine.

Kažu, kada je bio previše slab da čita novine ona mu je čitala i to imitirajući glas tada poznatog voditelja Vornera Volfa.

“Teško da sam ikada video osobu tako posvećenu nekome ko nestaje kao Džon. Videti je u takvom činu ljubavi prema tom čoveku bilo je neverovatno”, izjavio je njihov bliski prijatelj i Kazaleov mlađi brat iz porodice Korleone, Al Paćino.

“Kazale je imao barem toliko sreće da je poslednje što je video bilo Merilino ljupko lice”, dodaje Džejms Vuds.

Dugo posle toga ni sa kim nije htela da priča o njemu, a ta tišina valjda mnogo toga govori.

“Nisam to prebolela. Ne želim da prebolim. Bez obzira na to čime se bavili, bol je uvek tu u nekim delovima mozga i utiče na sve što se dešava. Mislim da možete da asimilujete bol i nastavite dalje, a da vam on ne postane opsesija”, izjavila je jednom Meril Strip. Glumila je potom u filmu “Menhetn” Vudija Alena, a onda dolazi prosečni i ništa specijalni “Kramer protiv Kramera” sa Dastinom Hofmanom.

Tu dobija prvog Oskara, ali je uspela da ga zaboravi u toaletu odmah nakon govora posle dodele.

“On ima mnogo energije i kombinacija je najvelikodušnije i najsebičnije osobe koja je ikada živela. Želi da bude najveći glumac ikada”, izjavila je jednom o Dastinu Hofmanu.

Drugi Oskar stiže već 1982. za ulogu u filmu “Sofijin izbor” i tada su već počeli da je nazivaju kameleonom – može da bude sve i da igra sve.

Autor romana Vilijam Stajron dok je pisao zamišljao je Ursulu Anders, ali je Meril Strip bila odlučna da će uloga biti njena. Scenu kada joj nemački oficir naredi da bira koje će njeno dete preživeti snimila je odjednom i odbijala je posle da pokuša opet. Previše joj je bilo bolno.

“Radujem se većim ulogama u budućnosti, ali neću da radim mekane scenarije u kojima se likovi pojavljuju polugoli u polutami”, kaže Stripova.

Onda sledi uloga uz Roberta Redforda u filmu “Moja Afrika“ (1985) kojom je takođe privukla veliku pažnju, a želela je i da glumi Evitu Peron u filmu Olivera Stouna. Ipak, ta uloga odlazi Madoni. Krajem osamdesetih Stripova aktivno traži da glumi i u komedijama.

Da nije sve uvek išlo baš kako treba pokazuje i film “Kuća čudnih duša” iz 1993. godine.

“Veliki je ovo uspeh. Spaja Džeremija Ajronsa, Meril Strip, Vinonu Rajder, Antonija Banderasa i Vanesu Redgrejv i dovodi to toga da, bez ikakve sumnje, svi oni imaju svoje apsolutno najgore uloge ikada”, piše u kritici lista “Njujorker”. Najuspešniji film jedne od najboljih decenija za svet, a najgorih za Balkan, bili su joj “Mostovi okruga Medison” Klinta Istvuda. Nije joj se svideo roman, ali je za film smatrala da je dobra prilika za glumicu njenih godina i dobro je prošao.

Violinu je morala da nauči za ulogu Roberte Gaspari, Njujorčanke koja je učila decu istočnog Harlema da sviraju. Sada je situacija bila obrnuta, uloga je trebalo da ide Madoni, a u “Muzici srca” završila je Stripova.

U novom milenijumu Meril Strip se vratila daskama koje život znače prvi put posle 20 godina, a onda sledi “Mandžurski kandidat” (2004) uz Denzela Vašintona. Mlađa populacija je ipak najviše zna po filmu “Đavo nosi Pradu” u kojem igra urednicu modnog časopisa Mirandu Prisli hladnoga srca, kao i po mjuziklu “Mama mia”.

Kažu da je svu odeću iz “Đavo nosi Pradu” donirala u humanitarne svrhe, a zanimljivo je da je naočare koje Miranda Prisli nosi dok gospodari modnim svetom posle nosila i dok je pevala hitove grupe Aba.

Treći Oskar stiže sa “Gvozdenom Ledi” 2011. godine kada je Meril Stip na platno prenela lik britanske premijerke Margaret Tačer. Da bi se pripremila za ulogu, posmatrala je zasedanje Doma komuna, odnosno Donjeg doma britanskog parlamenta.

Inače, celu platu od te uloge donirala je Ženskom istorijskom muzeju.

Kako kaže, bila je velika privilegija za nju da igra Margaret Tačer: “Moram da zahvalim svima u Engleskoj što su mi dozvolili da dođem i čeprkam im po istoriji”. “Bio je to jedan od onih retkih, retkih filmova zbog kojih sam zahvalna što sam glumica i zahvalna zbog privilegije da sa toliko empatije posmatram život”, navodi Meril Strip.

Prema njenim rečima, ljudi su Tačerovu posmatrali ili kao ikonu ili kao čudovište.

“Ja sam samo želela da nađem ljudsko biće unutar tih karikatura koje smo viđali tokom toliko godina i da se preispitam kako je njoj bilo”, ističe Stripova.

Ipak, kako navodi, nije bila baš najsaglasnija sa politikom Margaret Tačer.

“Mi sa levice nismo voleli njenu politiku, ali smo tajno bili oduševljeni što je žena uspela. Mislilo smo ‘vau, ako to može da se dogodi u Englesko, moglo bi i ovde’. Ali i dalje čekamo u Americi”.

Krajem prošle godine svi su mislili da je čekanju došao kraj i da će Hilari Klinton, u čijoj kampanji je Stripova aktivno učestvovala, postati prva predsednica u istoriji SAD, ali se tome isprečio milijarder narandžastog lica.

Te 2016. objavljeno je i da će Meril Strip glumiti rođaku Meri Popins i da ćemo opet doći u priliku da lomatamo jezike uz superkalifradžilistikekspalidoušs.

“Teško je zamisliti da je postojalo vreme pre nego što je Meril Strip bila najveća živa glumica”, navodi "Veniti fer!.

Foto: GettyImages

I pored svega, Stripova je uvek bila prilično skromna kada je reč o njenoj glumi i njenim uspesima u kinematografiji. Ono što svi ističu jeste da Meril Strip može da igra šta god želi – i drame i komedije i mjuzikle.

Poznata je po akcentima – u filmovima je pričala na savršenom danskom, britanskom, italijanskom, irskom, nemačkom i poljskom akcentu, kao i onako kako priča doseljenik sa Novog Zelanda u Australiji.

Izjavila je da je odrasla slušajući Barbaru Strejsend, Bitlse i Boba Dilana, kao i da je uz njih naučila mnogo o tome kako da koristi svoj glas kao instrument.

Kaže da joj je korišćenje akcenata neophodno za prikazivanje likova. Kada su je jednom u Belfastu pitali kako to radi odgovorila je savršenim akcentom nekoga ko kao da je u tom gradu rođen i odrastao: “Slušam”.

“Sve je u slušanju. Cela stvar je u tome. Pre posla, posle posla, između posla, sa decom, sa mužem, sa prijateljima, sa majkom, sa ocem. To je sve. Tu sve naučite”, navodi Meril Strip.

Toliko je velika da je Ulica Sezam dodala lik Meril Strip u njenu čast.

Ono što je možda još važnije jeste to da pojava Meril Strip možda pokazuje i da ne moraš da budeš ono što mnogi smatraju da moraš da bi bila glumica.

O izbegavanju kozmetičkih operacija: “Zaista razumem razočaranje koje prati starenje, naročito kod žena, ali mislim da ljudi izgledaju smešno kada zamrznu svoja lica. U Los Anđelesu ima mnogo toga”.

Pritom Stripova ima devijaciju septuma na nosu, koju odbija da operiše.

Foto: GettyImages

Kako kaže, ćerke su joj pomogle da tokom godina prestane da brine zbog svog izgleda.

“Potrošila sam tolike godine misleći da nisam dovoljno lepa i zašto nemam noge kao Džesika Lang ili neko drugi. Kakav gubitak vremena”, izjavila je jednom Meril Strip.

“Ja zaista, zaista zavisim od drugih glumaca kada je reč o potvrdi toga šta mislim da sam. Važno mi je da radim sa dobrim ljudima koji ne brinu oko toga kako izgledaju. Znate. Pravim glumcima. Oni su moja krv”, dodaje ona.

Možda je baš zbog svog izgleda ostala “obična” pa vodi sasvim običan život. Bori se za prava žena i studentima daje stipendije. Muž joj je vajar Don Gumer. Imaju četvoro dece. Za 60. rođendan muž joj je kupio toster, a jedna od ćerki stolicu za ljuljanje. Radila je do kasno, a deca su joj spremila rođendansku večeru kad je došla kući. Veliki je fan Leonarda Dikaprija.

A šta je osnova njene glume? “Radoznala sam o drugim ljudima, interesuje me kako bi izgledalo biti ti.”

“Jedna od najvažnijih stvari u glumi je radoznalost. Radoznala sam do tačke da budem njuškalo. To znači da želite da proždirete nečije živote. Da obučete njihove cipele, nosite njihovu odeću i postanete deo njih. Svi ljudi imaju neku misteriju, a kada glumite želite da proniknete u tu tajnu dok vam sve ne bude poznato”, kaže Stripova.

Foto: GettyImages

Pričala je i o jednoj važnoj lekciji koju je naučila u školi glume:

“Profesor pita - kako želite da igrate kraljicu? Svi kažu ‘to je do stava i autoriteta’. A oni kažu - ne, to je do toga da se vazduh u sobi promeni kada vi uđete, a to je do drugih.”

Vazduh je sigurno bio drugačiji pre nekoliko dana u Dolbi teatru na adresi Holivud bulevar 6801, Los Anđeles, Kalifornija.

Ne bi bez razloga svi ustali da tapšu.

I prvi red i ovi iza i balkon i ljubitelji naftnih bušotina.

Slobodan Maričić (@SlobodanMaricic)