Scenario "Građanina Kejna" na aukciji

Scenario, otkucan na pisaćoj mašini sa Velsovim beleškama i oznakom "Radna kopija gospodina Velsa", procenjen je na 20.000 funti (25.000 dolara).

"Građanin Kejn" iz 1941. smatra se filmskim prvencem tada 26-godišnjeg Orsona Velsa.

Važi za jedno najinovativnijih dela u istoriji kinematografije. Američki filmski institut proglasio ga je 2007. najboljim američkim filmom svih vremena.

To je priča o Čarlsu Fosteru Kejnu (Charles Foster Kane), novinskom magnatu čija se borba za moći odražava na sve u njegovoj okolini. Priča prati nastojanja jednog novinara da otkrije na šta je Kejn mislio kada je na samrti rekao „pupoljak“. Tako istražujući, novinar saznaje detalje o životu jednog ekstremno bogatog i moćnog i isto toliko nesrećnog čoveka.

Film je sniman u periodu od 29. juna do 23. oktobra 1940., a premijerno je prikazan 1. maja 1941.

Priču o Kejnu filmska kritika shvatila je kao aluziju i napad na tadašnjeg novinskog magnata Vilijama Randolfa Hersta (William Randolph Hearst). Po Holivudu se čak pričalo i da je ključna reč celog filma, „pupoljak", zapravo sprdnja sa tim kako je Herst nazivao klitoris svoje ljubavnice Marion Dejvis (Marion Davies).

Kada je Herst saznao za film, ponudio je kompaniji RKO 800 hiljada dolara da spali negativ i sve kopije (budžet filma bio je oko 680.000 dolara). Iako je uvreženo mišljenje da je Herst pobesneo zbog aluzija na sebe, po jednoj drugoj teoriji, on je više bio besan zbog aluzija na njegovu ljubavnicu Marion (u filmu je to bio lik netalentovane pevačice Suzan Aleksander od koje je Kejn hteo da napravi čuvenu opersku divu).

Marion Dejvis je, zapravo, bila glumica trećerazrednih komedija koju je Herst „gurao“ u ozbiljne uloge u skupim filmovima kojima ona nije bila dorasla. Herst je, međutim, bio moćan medijski tajkun; pošto je RKO odbio njegovu ponudu, on je svim svojim novinama i radio-stanicama zabranio bilo kakvo pominjanje filma, što je rezultiralo finansijskim debaklom filma.

Dugoročno, pak, Herst je sebi naneo najveću štetu - iako on nije jedini koji je poslužio Velsu kao uzor za građenje lika Kejna, zahvaljujući agresivnoj kampanji protiv filma, nemoguće je govoriti o Građaninu Kejnu, a ne dovesti ga u vezu sa Herstom.

U ovom filmu prvi put su upotrebljene neke nove tehnike snimanja. To je, na prvom mestu, kinematografska tehnika „dubokog fokusa“ (deep focus), za koju je zaslužan legendarni direktor fotografije Greg Toland (Gregg Toland). Upotrebom različitih objektiva u kombinaciji sa odgovarajućim osvetljenjem, postiže se da se u filmskim scenama podjednako oštro vide i najudaljeniji i objekti koji su najbliži gledaocu.