Vuletić: Boljka zvana festivalski film

"U poslednjih desetak godina sve je vidljivija pojava filmova koji nemaju publiku na bioskopskom repertoaru, nemaju čak ni DVD izdanja ili televizijska prikazivanja, već žive isključivo tako što putuju sa festivala na festival", rekao je on na konferenciji za novinare u Domu omladine.

Reditelj poznat srpskoj publici po filmovima "Leto u zlatnoj dolini" i "Teško je biti fin" ukazao je da je "autentičan film, nažalost, postao retkost u Evropi u kojoj čak 88 posto filmova liče jedni na druge, kao da ih je neki robot isprogramirao".

"Kao da autori, naročito mladi, ne snimaju film po svom unutrašnjem osećanju, kao da u startu nemaju svoju priču nego razmišljaju: šta treba da uradim da bi se moj film svideo selektoru tog i tog festivala", rekao je on.

Napomenuo je da su tome dosta doprineli koprodukcioni fondovi, jer onaj ko ulaže novac traži da se deo filma snima u njegovoj zemlji i da se uključe njegovi glumci, pa se onda prepravljaju scenariji i stvara nekakav "evro-puding".

Na pitanje šta je za njega dobar film, odgovorio je da traži kompletno delo, ali da mu je najvažnija dobra priča koja je u duhu vremena. Kao primere onoga što mu se sviđa naveo je "Gravitaciju" (sa Sandrom Bulok u glavnoj ulozi) i austrijski film "Raj: Vera" Ulriha Zajdla, ističući da je sukob Holivud - Evropa mistifikacija i da postoje samo dobri ili loši filmovi.

Vuletić je ocenio da je srpska kinematogafija raznovrsna.

"Sviđa mi se generalno. Nije kompaktna tako da svi pričaju o istim stvarima na isti način i to je dobro, a nije dobro što se na filmove sa velikom bioskopskom posetom često gleda sa visine", rekao je on i pomenuo "Paradu" Srđana Dragojevića.

"Prošle godine je igrana u Sarajevu tri meseca u punim salama bez ijedne reklame. To pokazuje da publike još uvek ima, pod uslovom da je film interesuje", dodao je on.

Što se tiče bosansko-hercegovačke scene, reditelj koji je generacija sa Danisom Tanovićen i Pjerom Žalicom, izjavio je da ima kvalitetnih autora, ali da politika nema sluha kada ih treba finansijski podržati.

"Fond za kinematografiju daje svega milion evra godišnje za celokupnu produkciju, koliko u Hrvatskoj dobije jedan dugometražni igrani film. Tu ne može biti organizovanog sistema kinematografije, već samo pojedinačnih istupa i uzleta", zaključio je on.