Kako izgleda dan u životu Nika Kejva?

Njih troje, vremešni Nik Kejv i njegovi dvanaestogodišnji sinovi Artur i Erl, sede pred televizorom, jedu sendviče i gledaju “Lice s ožiljkom". Jedino što remeti ni po čemu specifičnu svakodnevicu jeste trenutak kada sva trojica u savršenom saglasju izgovaraju čuvenu rečenicu: “Say hello to my little friend!” To, i jedna kamera koja ih sve vreme iz prikrajka snima.

Ovo je samo jedna od neobično intimnih scena nanizanih u dokumentarcu “20.000 Days on Earth” (Dvadeset hiljada dana na Zemlji) koji su snimili Ian Forsajt i Džejn Polard. Reč je o ostvarenju koje dočarava jedan fiktivni da u životu legendarnog Nika Kejva.

Snimanje filma već je uveliko trajalo kada je Kejv objavio aktuelni album “Push the Sky Away” (Nick Cave & Bad Seeds), ali su sve ovo vreme informacije o filmu čuvane u tajnosti.

Forsajt i Polard sarađivali su sa Kejvom još 2008. godine, na spotu za pesmu “Dig! Lazarus Dig!”, a na poziv Kejva snimanje dokumentarca započeli su dok je album “Push the Sky Away” tek bio u fazi nastajanja.

“Snimali su sve”, objašnjava Kejv u razgovoru za britanski “Guardian”. “Imali su malu kameru smeštenu u moju radnu sobu koja me je snimala dok sam pisao prve stihove, svirao prve note na klaviru. To je jedan od razloga zbog kog sam im se prepustio, jer retko kamere beleže muzičare dok rade onu zaista bitnu stvar. U prošlosti sam puštao kamere da uđu u studio, ali tada je sniman praktično završetak procesa nastanka muzike.”

Uprkos tome što snimanje filma “20.000 Days on Earth” traje prilično dugo, Kejv ni u jednom trenutku nije otkrio medijima šta se zbiva u njegovom životu, niti su to činili Forsajt i Polard.

“Mislim da je jedan od razloga za naše ćutanje bilo to što nismo znali šta ćemo tačno da dobijemo kao krajnji proizvod”, navodi Polard. “Imali smo želju i ambiciju i rekli smo Niku – Samo nam veruj.”

Beta/AP

Kejv je imao dovoljno poverenja u ovaj rediteljski dvojac, između ostalog i zbog njihovog prethodnog rada. Forsajt i Polard potpisuju značajna ostvarenja muzičke dokumentaristike. Među njima je i “A Rock 'N' Roll Suicide”, dokumentarac koji rekonstruiše oproštajni nastup Dejvida Bouvija, kao i ostvarenje “File under Sacred Music” koje beleži svirku benda The Cramps u jednoj ludnici 1978. godine.

Ovoga puta, njih dvoje su inspiraciju za “20.000 Days on Earth” pronašli u dva dokumentarca. Prvi je “One Plus One” u kojem je Žan Lik Godar snimao Stonse dok su stvarali “Sympathy for the Devil”, a drugi je “The Song Remains the Same” Led Zeppelin.

“Većina današnjih relevantnih muzičkih dokumentaraca žele da zađu iza kulisa, da otkrije ono što je iza, da skinu masku i razbiju mitove. Nama je upravo bilo važno da sačuvamo rok mitologiju”, tvrdi Forsajt.

Jedna od scena koja je prilično iznenadila sve na setu jeste Kejvova poseta psihijatru. Iako u početku nisu znali da li i kako to da snime, Forsajt i Polard su nesigurno ubacili kameru u prostoriju, očekujući šta će se desiti. Kada je Kejv počeo da se otvara bez problema, oboje su znali da su uspeli.

“Zaista mi se svidela ideja koja stoji u pozadini dokumentarca, iako su pojedine scene na neki način užasavajuće. Uspostavljena je divna ravnoteža između stvari koje su ‘nameštene’ i stvari koje su same naišle. Imali smo utvrđeni scenario, ali smo dobili dovoljno prostora da slobodno trčimo, bez obaveznih proba”, priznaje Kejv, dodajući kroz smeh da psihijatri “nisu baš deo njegove svakodnevice”.

Domaća publika moći će da ukrsti poglede sa Kejvom na ovogodišnjem Exit festivalu. Tom prilikom čuće i pesme sa albuma “Push the Sky Away”, ali će na dokumentarac morati da sačeka još neko vreme, jer je premijera najavljena tek za 2014. godinu. Snimanje je i dalje u toku.

A ukoliko se pitate šta predstavlja naziv “20.000 Days on Earth”, objašnjenje je veoma jednostavno: Kejv je, prema sopstvenom priznanju, upravo toliko dana “boravio” na Zemlji kada je počeo da stvara album “Push the Sky Away”.