Majer: Mozak ti niko ne može uzeti

Majer je rođen 1936. u Perlezu. Kao podunavski Švaba, posle Drugog svetskog rata poslat je sa porodicom u logor, 1952. se iselio u Nemačku, a desetak godina kasnije u Ameriku gde je ostvario uspešnu karijeru.

Njegova životna priča predstavljena je u odličnom dokumentarcu u režiji Predraga Bambića "Albertov put", koji učestvuje na Festu.

Majer je izjavio Tanjugu da je sada došao prvi put otkad je napustio Jugoslaviju, posle čitavih 60 godina, ali da se seća vremena kada je živeo u Banatu i išao u školu u Titelu.

"Nemam negativna osećanja. Imam prijatelje, srpske, koji su mi bili kao braća. Još imam najlepša osećanja u vezi sa njima, zato sam i došao nazad. Moja porodica je imala komšije koji su nam pomagali kad su bila teška vremena. Zato mogu reći samo pozitivne stvari o dolasku nazad da vidim mesto i zemlju gde sam se rodio", rekao je.

Na pitanje o "receptu" kako preživeti teška vremena, a ostati vedrog duha, Majer je citirao svoju baku.

"Ona je bila moj idol i moj mentor. Govorila mi je: 'Zapamti, uvek uči, skupljaj stvari u svojoj glavi, jer ono što imaš u mozgu niko ti ne može uzeti. Uzeli su nam kuću, uzeli su nam zemlju, ali ti idi u školu i uči koliko god možeš i budi pozitivan, budi dobar prema ljudima'", ispričao je Majer.

Angažman u američkoj kompaniji "Panavižn", gde je projektovao "Panafleks" i druge savremene kamere, doneo mu je četiri Oskara.

U Srbiji je učio mehaniku, u Nemačkoj za inžinjera, kao i nemački jezik, u Americi engleski i, kako kaže, nije imao vremena da se bavi time šta materijalno poseduje.

"Ustvari, ono što imam to je težak rad. Naravno, lepo je dobiti Oskara, Emi i sve te nagrade, sjajno je, ali ima i drugih važnih stvari. Važno je biti pošten, fer-igrač. Ne moraš da znaš sve, ali treba da se nadaš, ne odustaješ i da budeš u stanju da preživiš", rekao je Majer.