Ružičasti svet zečeva bez mozga

O neobičnom svetu zečeva bez mozga, devedesetima i traumama, o apatiji u kulturnoj sceni u Srbiji u emisiji Hoću da znam 8. februara govorila je Ana Nedeljković, umetnica i rediteljka filma „Rabbitland".

Izvor: B92
Podeli

Nedeljković, koja će se sa filmom „Rabbitland" predstaviti na predstojećem Berlinalu, objasnila je da je u pitanju priča o nastanjenom zečevima bez mozga, koji su nastanjeni u savršenom svetu roze boje, koji su srećni jer po ceo dan glasaju na izborima…

Prema njenim rečima, akcenat u filmu je i na konstantnom imperativu da budemo srećni, bez obzira na to šta nam se dešava. U filmu ništa ne funkcioniše, ali zečevi svoju realnost maskiraju ružičastim „Happy“ sloganima.

S obzirom na to da dolazi iz umetničkog sveta, boje su njen način izražavanja i kroz promenu boja posmatra promenu sveta oko sebe.

„Ono što je meni bilo fascinantno jeste to što sam mogla da budem svedok fascinantne pojave kako se društvo ispred mene raspada. Odjednom se skala boja menja. Što smo bili jadniji i siromašniji, boje su nam bivale sve svetlije i sjajnije. Zato sam istraživala na koji način se manifestuje društveni kolaps kroz vizuelni.“

PROČITAJTE: Srpski „Rabbitland" na 63. Berlinalu

Nedeljković dodaje da bi bilo divno da je priča o devedesetim godinama zapravo bajka o prošlosti, ali ona je i dalje živa i manifestuje se svakodnevno.

„ Moj pubertet je počeo sa verom da ako izađemo na izbore i glasamo da ćemo moći nešto da uradimo. Onda ću počele da se prave razne frakcije raznih boja. Danas smo od svih tih raznoraznih društvenih uređenja došli samo do apatije“, primećuje ona.

PROČITAJTE: Zečevi bez mozga u KCB-u

Slično stanje primetno je i kada je umetnost u pitanju a ono što fali Srbiji je, tvrdi Nedeljković, zdrava kulturna mejnstrim scena koja još uvek ne postoji.

Jedan ekstrem su ružičaste polugole pevačice a drugi ekstrem su hermetički zatvoreni umetnički radovi koji su često razumljivi samo malom krugu. Ljudima treba približiti umetnost, pokazati da oni smeju da uđu u muzej, da se tu neće desiti ništa dramatično“, objašnjava rediteljka.

Zahvaljujući svom iskustvu u edukaciji mlađih kroz brojne kurseve i radionice ona primećuje da je kod nas umetnost često pogrešno interpretirana, a time i pogled na nju.

Pokušavam da polaznike naučim da svoje mišljenje i stavove saopštavaju na kreativan način, da ne idu okolo i citiraju fraze koje su mogli da nauče bilo gde, već da nauče da izražavaju svoje mišljenje“, navodi Nedeljković.

Ona primećuje da je situacija u Srbiji otišla veoma daleko, i to u pogrešnom smeru, ali da su promene moguće. Za početak je potrebno što više malih stvari kojima će biti skrenuta pažnja na umetnost.

„Zašto ne izdvojiti pet minuta nedeljno na svakoj televiziji odvojiti za umetnički program? Zašto ne uložiti deo budžete u interesantnu izložbu na otvorenom prostoru? Zašto ne dovesti češće neke od velikih poznatih svetskih izložbi? Zašto ne poslati umetnike u škole, neka uđu na časove, pokažu deci šta rade“, objašnjava Nedeljković.

Film „Rabittland“, koji osim Nedeljković potpisuje Nikola Majdak, biće prikazan na prestižnom 63. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, zajedno sa još tri domaća filma. Ove godine čuvenim festivalom, koji je otvoren 7. februara predsedava poznati reditelj Von Kar-vai.

PROČITAJTE: Četiri srpska filma na Berlinalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 60 idi na stranu