Tigrovi i Panduri

Roterdam, nedelja 31. januar 2010

Jedan od problema takmičarskog programa je ogromna neujednačenost kada je u pitanju kvalitet debitantskih ili drugih filmova koji konkurišu za jednu od tri ravnopravne nagrade ,,Tigar”. Pored nejednakosti kvaliteta kada su u pitanju filmovi, još veći problem je potpuna nepredvidljivost žirija koji nagrade dodeljuje, netransparentnost je propisana statutom asocijacije međunarodnih filmskih festivala koji propisuje način rada i tajnost žiriranja.

Dobri primeri za to su odluka žirija od pre dve godine da u potpunosti zaobiđe najbolji holandski film koji se pojavio u takmičarskom programu u poslednjih 10 godina, Shanghai Trance Davida Ferbejka, koji je domaća publika imala prilike da vidi na prvom Cnemacity festivalu u Novom Sadu. Ferbejk je ove godine izabran da režira reklamu za festival.

Da žiriji ponekad ne mogu da izbegnu očigledam kvalitet potvrđuje prošlogodišnji slučaj južnokorejskog filma Breathless (Ddongpari).

Postavlja se pitanje da li će tako biti i ove godina sa jednim od najsnažnijih konkurenata danskim filmom ,,R“.

Da ima pravde ovom filmu bi bio garantovan jedan od tri ,,Tigra“. Nažalost najjači aduti ovog filma mogu da budu i njegove najveće slabe tačke. Film je težak za gledanje, mračan i ostavlja jak i neprijatan osećaj posle projekcije. R je sniman na autentičnoj lokaciji, u danskom zatvoru u hiperrealističkom i naturalističkom maniru koji je postao zaštitni znak ove kinematografije.

Priča ne poseduje klasičnu narativnu strukturu, prividni protagonista bude ubijen na polovini filma a ni lika koja nasledi težište narativnog toka na kraju ne dočeka bolja sudbina.

Jedan od interesantnijih „Tigara“ kako domaćini vole da tepaju filmovima u takmičarskom programu, je japanski film Miyoko, po zasnovan na biografiji Manga crtača i boema Abe Šiničija.

Retrospektiva filmova Jošide Kiđua danas se nastavlja filmom ,,A Story Written on Water’’ (1963) posle fantastične melodrame ,,The Affair at Akitsu“. Film ,,Ljubavna veza u Akicuu“, koristi svu tešku artiljeriju melodrame, motiv smrtonosne bolesti, vernost uprkos svemu, jake tehnikolor boje i muzički motiv koji se traje kroz skoro celi film. Po rečima Dika Stehevernsa ovaj film predstavlja vrhunac Šočiku studijskog stila a glavni ženski lik tumači Okada Mariko, tadašnja zvezda koja je ubzo posle ovog filma postala režiserova supruga.

U okviru retrospektive Sai Joičija, prikazan je njegov debitatski film ,,A Mosquito on the Tenth Floor“ o policajcu gubitniku čija mržnja i zavidnost brzo prerastaju i otvorenu sociopatiju. Film je interesantan jer se u duhovitoj epizodnoj ulozi u pojavljuje i Takeši Kitano.

Danas je drugi dan koprodukcione pijace Sinemart i sastanci i gve u glavnoj festivalskoj zgradi kongresnog centra Dulen prelivaju se po svim spratovima. O samoj pijaci i ovogodišnjoj nezavidnoj situaciji u industriji nezavisnog filma, pod teškim finansijkim pritiskom biće više reči u izveštaju za ponedeljak.