Krajem juna 3.000 eksponata pred posetiocima Narodnog muzeja

Direktorka za "Politiku" objašnjava da je planirano da se 31. marta zvanično okončaju svi radovi, a da pre kraja juna nije moguće kvalitetno završiti sve što bi garantovalo da otvaranje protekne bez greške.

"Najvažnije je da će se to desiti ove godine", ističe Borić Breškovićeva, ističući da je do sada ukupno obavljeno skoro 90 odsto radova.

Sređeno je 4.200 kvadratnih metara fasade, zamenjeno je 276 prozora, a trenutno je na kraju uređenje druge vertikale, one ka Trgu Republike.

Ona navodi da su radovi imali i konzervatorsku prirodu, kao i da unutra skoro sve već izgleda drugačije.

"Ne postoji nijedan deo zdanja koji nije infrastrukturno obnovljen. Nasa velika izložbena sala imaće kompletnu klimatizaciju, a u ostalim prostorima biće upotrebljeni fenkojl sistemi. Depoi su kompletno opremljeni", navodi direktorka.

Kaže i da će segmenti funkcionisanja muzeja biti potpuno izolovani, što znači da je izložbeni prostor isključivo izložbeni, da su depoi isključivo depoi, a da za svaki postoje posebna pravila.

Konzervatorske radionice drugačije su raspoređene i opremljene novim uređajima, navodi Breškovićeva i dodaje da će postojati i velika sala ispred biblioteke koja će imati kombinovanu namenu.

"Što se novca tiče, imamo punu podršku vlade i ministarstva", napomenula je ona.

Navodi i da se u fondu muzeja nalazi ukupno oko 200.000 eksponata i da su najbrojniji oni iz oblasti arheologije i numizmatike, ali i da "bisera" ima više nego što ih je moguće odjednom predstaviti.

"Kada je reč o arheologiji, treba spomenuti Beogradsku kameju koja je jedinstveno umetničko delo kasne antike, dok je medaljon Valentijana prvog jedinstven kada se govori o numizmatici i takav ne postoji u svetu", kaže ona.

Iz perioda srednjovekovne umetnosti tu je i čitav niz artefakata kao što je Teodorin prsten, umetnost 18. ili 19. veka puna je dragocenosti , a za 20. vek nezaobilazna su dela naših impresionista, a najviše pažnje privlači Nadežda Petrović.

Posebna poslastica biće izbor iz zbirke strane umetnosti, kaže Borić Breškovićeva, dodajući da su posebne izložbe u planu, a prva od njih biće kineska umetnost.

Centralno stepenište muzeja gleda na Trg republike, a taj segment ovog velelepnog zdanja, sazidanog u stilu akademskog eklekticizma još 1903, po projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića (za potrebe tadašnje Uprave fondova) nikada do sada nije bio dostupan publici.

Ljubitelji umetnosti ulaziće u našu najstariju muzejsku instituciju iz Vasine ulice, kao što je to bilo i pre rekonstrukcije, ali će izlaz biti usmeren na Trg republike, što je novina, navodi Politika.

Iako je želja uprave muzeja bila da ovaj smer bude obrnut, bezbednosni razlozi presudili su u korist bočnog ulaza.

Narodni muzej dobio je zdanje na Trgu republike na korišćenje 1950. godine. Do tada se od osnivanja 1844. sa svojim kolekcijama selio čak 11 puta, da bi svečano otvaranje u tom prostoru bilo upriličeno 23. maja 1952.

Nakon skoro 15 godina prašine i memle (2003. zbog katastrofalnih uslova povučena je stalna postavka) bićemo uskoro svedoci drugog svečanog otvaranja, napominje list.