Srđan Karanović: Nama manipulišu od rođenja

"Moji filmovi su priče građanima Jugoslavije, osim Amerikanke u ostvarenju 'Nešto između'", kazao je reditelj Srđan Karanović u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije u okviru programa književnog festivala Krokodil.

Podeli
Foto: YouTube Screenshot
Foto: YouTube Screenshot

Drugog dana prestižnog književnog festivala Krokodil oblaci i vetar nisu slutili lepo letnje veče, ali je kiša i sinoć izostala. Zoran Ferić je čitao odlomke iz svog romana "Na osami pored mora", a nakon njega, pred nekoliko stotina poštovalaca književnosti izašli su Ivan Ivanji i norveški pisac Erland Lu.

Ivanji je čitao odlomke iz svojih knjiga, dok je delove Luovog romana "Kraj nama poznatog sveta" oživeo glumac Ivan Jevtović. Norveški pisac se obratio potom publici naglasivši da svi koji imaju ambiciju da pišu o politici treba da "štancuju" političke panflete i da se ne zanose pisanjem romana: "Nije lako na 500 ili 600 strana pisati o politici. To je jako teško. Sa druge strane treba analizirati sve što se oko vas dešava. Videti ljude i njihove namere, ambicije i okolnosti u kojima pokušavaju da žive. Političke poruke često nemaju nikakve veze sa vrhunskom književnosću", kazao je Lu.

Na "Sofa intervju" je potom izašao reditelj Srđan Karanović. "Moji filmovi su priče građanima Jugoslavije, osim Amerikanke u ostvarenju 'Nešto između'", kazao je Karanović na početku razgovora sa filmskim kritičarom Ivanom Velisavljevićem.

Karanović je dodao da može da se seti svega nekoliko filmova jugoslovenske kinematografije u kojima junaci imaju etničko poreklo. "To je tek osamdesetih godina ušlo u modu u Jugoslaviji da se pita ko si i šta si. Pre toga niko nije pitao bilo koga za etničko poreklo", kazao je Karanović.

Analizirajući fenomen manipulacije u životu i profesiji Karanović je kazao da svima nama manipulišu od rođenja.

"Od odlaska u školu kroz život mnogi manipulišu našom percepcijom stvarnosti. Uostalom i filmska režija je jedan sladak oblik manipulacije. Kao reditelj se često osećate kao mađioničar koji žonglira vremenom, likovima, kadrovima... To se dešava stalno i svuda. Nama manipulišu ali i mi često manipulišemo drugima. Svi me pitaju za film 'Za sada bez dobrog naslova', da li je to ostvarenje o Kosovu, a ja im govorim da je to film o manipulaciji. Ljubav Albanke i Srbina je u drugom planu", kazao je Karanović.

Za njega nema dileme da film ne može mnogo da promeni u bilo kom društvu i državi. "Dobar film natera ljude da razmišljaju. Mami im emocije. Inače nijedan film ništa nije promenio u nekoj državi, politici, društvu. Nikada nisam imao te iluzije da film menja svet", kazao je Karanović.

Ostalo

Njujork tajms: Titova jahta za kulturnu renesansu

Rijeka, grad koji 2020. godine treba da postane kulturna prestonica Evrope, želi da obnovi i prikaže rđom nagrizenu jahtu "Galeb" nekadašnjeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, ali je to izazvalo zgražavanje hrvatske nacionalističke ekstremne desnice, piše "Njujork tajms".

Ostalo nedelja 26.11. 21:50 Komentara: 6
strana 1 od 772 idi na stranu