Jadranka Jovanović: Neka svako o svom grehu brine

Svi govore da su u istini, a nju svi vidimo drugačije - kaže u prazničnom razgovoru za "Novosti" naša primadona Jadranka Jovanović koja je nedavno ovenčana i izuzetnom Vukovom nagradom, ali je, u zemlji u kojoj se "sve meri politikom", mnogo više medijske pompe izazvalo njeno pristupanje listi SNS-a.

- Mnogi govore kako su svih "onih" godina slavili Uskrs tajno, ali ja ništa ne radim tajno, prezirem laž. U mojoj porodici se nije slavilo, majka se jedva izborila pored oca da makar farba jaja. Tako ću ove godine farbati jaja, baš kao što sam "samu sebe" krstila u nekim poznim godinama, naučila molitvu... Nemam religijsko obrazovanje, ali osećam da imam u srcu neko rođenjem dato verovanje. Kako se tačno zove nisam sigurna i sa oprezom upotrebljavam reč Bog. Do načina na koji "praktikujem" veru došla sam sama, možda nekad pogrešan, ali iz srca. I nemam strah od Boga, ali imam ljubav i osmeh za ljude, dobronamernost, nisam mrzeća.

* U jeku su probe za majsko izvođenje "Karmen", opere i uloge koja vam je "obezbedila" zavidnu karijeru?

- Imala sam jedanaest premijera u različitim produkcijama "Karmen", od Rio de Žaneira, gde mi je partner bio Plasido Domingo, preko Tokija, Rima i Milana sa Hoseom Karerasom. Uzbudljiva je bila i "Karmen" u Atini, u čuvenom amfiteatru Irodion, gde je pevala i Marija Kalas... I naravno, predstava u Rijeci, u režiji Jagoša Markovića, potpuno autentična i smela, Karmen kakva najviše godi mom umetničkom senzibilitetu. Šta da kažem o onoj u Abu Dabiju, koja ostaje zabeležena kao prva uživo izvedena operska predstava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima? Tada sam dostigla lični "surovi" rekord - četiri večeri sam zaredom pevala Karmen, pet, uključujući generalnu probu. Noge su mi bile u takvim ranama da mi je majka plakala po povratku u Beograd.

* "Karmen" u riječkom HNK pamtite i po motivacionom govoru upravnice i dramaturga Mani Gotovac?

- Generalna proba je tada bila fijasko, ali posle tog govora koji mi je naterao suze na oči, usledio je blesak na premijeri. Žao mi je što od nas niko na takav način ne zatraži da se damo do poslednje kapi znoja. Međutim, takav pokretač ne bi bio dovoljan Narodnom pozorištu u Beogradu, koje je mnogo zapušteno, pre svega moralno. Još nam je Arčibald Rajs tačno poručivao u čemu je naš najveći problem. Nije važno ko vodi zemlju, pravi gospodari Srbije i Srba, oni mračni koji je vode u propast i destrukciju, uvek su isti: ostrašćenost, nejedinstvo i nerad. Mržnja im je jedina pokretačka snaga. U našem pozorištu ima i darovitih i vrednih, ali moral je urušen. Kada bi postojala neka vrsta discipline i poštovanja normi, svima bi bilo dobro po zasluzi, a ne po laktanju. Neću nikog da napadam, jer mnoge razumem, ne mogu svi da se suprotstave. Zahvaljujući svom daru i talentu stekla sam mogućnost da ne zavisim ni od jednog političara, upravnika, novinara, kritičara. Sebi sam obezbedila slobodu i minimum sigurnosti, koji mi daje snagu da održim samostalnost ,ali i obavezu da zaštitim onoga koji ne sme da rizikuje. Ja mogu da istrpim rizike, ma koliko bili žestoki. I dosad sam ih imala, a možda ću ih sad imati i više, jer sam se kao nestranački kandidat našla na listi SNS-a.

* Kako je vaše ime dospelo na tu listu?

- Imala sam vrlo ozbiljan razgovor sa samom sobom i shvatila da nemam pravo da u udobnoj fotelji provedem ostatak života kako mi srcu godi, jer sam mnogo dobila. I ako mogu da nešto pomerim bar minimalno, da dam neki savet, pomognem, makar tvrdoglavošću - za sve to imam snage. Ovde sam školovana, prema meni je ova zemlja bila majka, ne mogu da ne uzvratim. Razlika između mene i drugih je u tome što ja ništa ne tražim, samo nudim. Niko sa mnom nije trgovao, niti sam osoba sa kojom može da se trguje. Odlučila sam isključivo na osnovu ličnog kontakta, a ne programa partije. Bilo je i drugih premijera, ja sam Jadranka Jovanović svih ovih godina, možda sam i ranije mogla da pomognem nekim savetom, ali nisu me zvali. Ovaj premijer me je pozvao. Nije tražio od mene ni da uđem u partiju. Čistotu svog umetničkog života praktično sam poklonila nekom - opravdano ili neopravdano, videćemo.

* Brinete li za reputaciju "posle angažmana"?

- Kod nas se sve meri politikom, a pritom ljudi stalno govore "politika je prljava, ko uđe u nju uprljao se"... A ja pitam sve ljude koji brinu da se neko ne ukalja, kako iz te prljavštine očekuju nešto dobro i čisto? To je paradoks i propaganda da se zaustave časni i pošteni, a ostanu samo oni debelog obraza. Neko svako o svom grehu brine.

* Vaša retka neostvarena ambicija ostaje profesorski angažman na muzičkoj akademiji?

- Dva puta sam konkurisala za mesto profesora na FMU, najpre početkom dvehiljaditih, u vreme DOS-a, a drugi put prošle godine, u vreme upravo tog SNS i tog istog Aleksandra Vučića čiji broj telefona posedujem i u čijoj sam kući bila pre 15 godina, na proslavi, u trenutku kada su svi od njega bežali. Nepristojno je što ću ovo reći sama o sebi, ali moram kada neće niko drugi (osim mog divnog kolege Nikole Mijailovića, ostvarenog umetnika sa karijerom): nelogično je da o prijemu nekog sa takvim iskustvom, znanjem, nastupima u preko 120 teatara sveta, odlučuju oni koji su već profesori FMU, a koji nemaju petinu tog iskustva. I odlučuju da me ne prime i drugi put. I tada sam imala broj premijera, a to što nisam primljena govori da ne želim, i nikada neću postati profesor pod tim uslovima. Mislila sam da bi profesorski poziv predstavljao nekakav logičan put, ali možda me život i sudbina vide na nekom drugom mestu, možda sam potrebnija negde drugde.

* "Odbijanja" su, moglo bi se reći, odredila vašu karijeru?

- Posle četiri godine pokušaja da se zaposlim u Beogradskoj operi, misleći da je moj talenat lokalnog dometa i na pragu odluke da se posvetim nečem drugom, otišla sam u Italiju, ne po angažman nego da bi mi tamo, u kolevci opere, potvrdili da nisam za to i oslobodili me sumnje, nada i muka. Desio se paradoks. Ne samo da sam odmah dobila ugovor za milansku Skalu, već su praktično odmah usledili ugovori za tršćanski teatar Verdi, festival u Đenovi, nastupe u Firenci, Parmi, poziv u Lisabon, potom prvi angažman u teatru Munisipal u Riju... Sve to vreme povremeno sam pevala Rozinu u Beogradskoj operi (kad su svi bili bolesni), Mercedes u "Karmen" (kad nije bilo drugih) i bila srećna što u mom rodnom gradu mogu da otpevam dve-tri reči kao jedna od devet snaha... Da bih 1988, posle svih velikih uloga i Skale, šesti put išla na audiciju pred pevačima koji su ponovo glasali da ne budem primljena. Tadašnji direktor Opere iskoristio je svoje lično pravo da me ipak primi. Danas sam sigurna da od takvog teškog puta ništa lepše nije moglo da mi se desi u životu. Inače, ne bih bila ovakva kakva sam.

Izvor: novosti.rs