Dunja Kusturica: Sloboda živi u Mokroj gori

Ideja o slobodi u ovoj zemlji gusto je spakovana na svega nekoliko mokrogorskih hektara. Od 22. do 27. januara ljudima sazdanim od mitova, muzike, znanja i knjiških ideala pretočenih u život daće makar mogućnost dubokog, zdravog daha. Doći će na predstojeći Kustendorf autori sa svih meridijana, a selektor prestižne smotre Dunja Kusturica objašnjava da bi susret velikana filma i mladih stvaralaca mogao biti lekovit u situaciji kada pod pritiskom kolonizatora zdravstvo, obrazovanje i kultura padaju i dalje...

- Novi Kustendorf najviše se bavi temom neokolonijalizma, takav je program. Publika će videti filmove o emigraciji uslovljenoj ratovima, o izvrgavanju ruglu nekadašnje komunističke zemlje, o nerešivom siromaštvu nekadašnje španske kolonije, o dekolonizaciji Afrike...

* Kakvo je mesto i uloga etabliranih autora na Kustendorfu, kakav je njihov odnos sa mladim autorima?

- Oni imaju ulogu učitelja, to ne postižu isključivo svojim delima ili pukim prisustvom, već učestvuju u radu sa mladim autorima, žive sa njima i svoje iskustvo nesebično dele. Pokazalo se da je otvoren i neposredan susret generacija od velike koristi ne samo za studente, već je jednako podsticajan, nekada i važniji za etablirane stvaraoce.

* Selekcija kratkih filmova za takmičarski program je završena. Kakvo je interesovanje mladih autora za Kustendorf?

- Kustendorf ima svoj apolonski i dionizijski efekat: učimo, i slavimo život. To je ono na šta su navikli mladi stvaraoci i to od Kustendorfa očekuju. Od 400 kratkih igranih i animiranih filmova pristiglih na konkurs, odabrala sam 17 najboljih. Mladi autori ove godine nam dolaze iz Bugarske, Kine, Hrvatske, Mađarske, Islanda, Irana, Meksika, Palestine, Rusije, Srbije i Španije.

* Ima li povratnih informacija od nekih učesnika prethodnih izdanja Kustendorfa?

- Koki Hasei, dobitnik Zlatnog jajeta na jednom od prethodnih festivala, dolazi nam sa svojim prvim, debitantskim dugometražnim filmom. Svoje ostvarenje je premijerno prikazao na Venecijanskom festivalu, a do novca za snimanje došao je zahvaljujući susretima sa producentima ovde, u Mokroj gori...

* Koje su dominantne teme, ima li razlike u ostvarenjima sa Zapada i Istoka?

- Posebnost jeste to što ove godine preovladavaju filmovi i autori sa istoka. Istočna Evropa, Bliski istok, Balkan, a sa njima su tu i dva ostvarenja iz zapadne Evrope, od kojih je jedan, opet, snimljen u Aziji. Igrom slučaja, fokus je na istoku. Tematski, imamo večne teme, ali i raznolikost: porodične i ljubavne drame, odrastanje, sukob tradicionalnog i modernog, pitanja emigracije i orvelovskog sveta u kome živimo pod stalnom prismotrom. ..

* Hoće li Kustendorf dobiti pompeznu scenografiju i crveni tepih?

- Teško da će Kustendorf ikada imati tu notu pompeznosti, zbog samog ambijenta, glamur je uostalom nepotreban, daleko je od osnovne ideje festivala, jer nas interesuje isključivo promocija autorskog filma, autorstva i mladih stvaralaca. Atmosfera festivala omogućava da se autori zbliže lako, i da porastu u slobodi.

* Kakvo je stanje kulture u Srbiji i kako ono "komunicira" s Kustendorfom?

- Stanje je kao i u drugim kolonijama. Prvo padaju zdravstvo i školstvo, zajedno sa kulturom. Sa jedne strane imamo potrebu da se grčevito uhvatimo za sopstveno nasleđe, sa druge su nametnute ideje kolonizatora. Kultura gubi identitet, tako što se bezuslovno ugleda na strane uticaje ili se previše oslanja na lokalno prestajući da komunicira sa svetom. Kustendorf se trudi da uspostavi ravnotežu, strance učimo našoj kulturi, od stranaca učimo o njihovoj.

* Koje je ostvarenje u protekloj godini na vas ostavilo najjači utisak?

- Otkrila sam knjigu "Portret kolonizatora i portret kolonizovanog" francuskog autora Albera Memija. Knjiga je prvi put prevedena sa francuskog na srpski jezik, izdavač je Andrićev institut. Tu je i odlazak na koncert Nacionalnog mađarskog ciganskog orkestra, zamislite, tu sam čula svakojaku muziku osim ciganske i mađarske, pa se ova dva utiska međusobno dopunjuju i jedan drugog objašnjavaju...

o Šta biste poželeli čitaocima u Srbiji, BiH i Crnoj Gori u novoj godini?

- Nek udare brigu na veselje...

ENERGIJA SA ISTOKA

Da li postoji razlika između ostvarenja sa Istoka i Zapada, teško je reći, ali je izvesno da nam sa Istoka dolazi sveža, jača energija. Da li je to prolazni trend ili ćemo uskoro imati generaciju velikana sa Istoka, videćemo.

TAKMIČARSKI PROGRAM

U takmičarskom programu ovogodišnjeg Kustendorfa naći će se ostvarenja "Ako jednom vidiš Mariju" (Engleska) koje režira Ivana Anastasovska, "Artun" (Island) Gudmundura Arnara Gudmundsona; "Vartburg" (Mađarska) u režiji Davida Borbaša. Tu su i srpski "Grad" Maše Šarović, "Da je bilo po mom, nikad ne bih otišao" Marka Grbe Singha, "Dvoje" Maše Nešković, "Ruža vetrova" Koste Ristića.

U takmičarskoj selekciji je i ruski "Erkinov povratak" Marije Guskove, "Zdravo Marijo" (Palestina, Francuska, Nemačka) u režiji Bazila Halila, iranski "Namo" Salaha Salehija, "Naši čuvari" (Francuska, Srbija) Igora Simića. Tu je i španski film "Ništa čudnije" režisera Pedra Koljantesa, hrvatski "Piknik" Jure Pavlovića, ostvarenje "Pod suncem" (Kina, Australija) Ću Jenga, "Pupčana vrpca" (Nemačka) Elize Petkove, meksički "U samoodbrani" Marijane Arijage i "Četiri ugla kruga" (Nemačka, Meksiko, Srbija) u režiji Katarine Stanković.

Izvor: novosti.rs