Dženifer Klement prva žena na čelu Međunarodnog PEN-a

Ona je na današnjoj konferenciji za novinare koja je održana u prostorijama srpskog PEN centra istakla da se za predsednika Međunarodnog PEN-a kandidovalo pet žena, da je dvema odbijena kandidatura, a da su ostale kandidatkinje pored Klementove bile turska književnica Zejna Ozen i ona.

"Glasovi su odlučili da Klement bude prva, ja druga a Ozen treća", rekla je Ognjenović, ocenivši da ovakvom kandidaturom počinje "ženska era Međunarodnog PEN-a". "Ovaj kongres je pokazao da žene uživaju veliko poverenje i da treba da uvedu neke novine", istakla je ona. Ognjenović je rekla da se na Međunarodnom kongresu PEN, 81. po redu koji je ove godine održan u Kvebeku od 13. do 16. oktobra, predstavilo oko 200 pisaca iz više od 80 centara i da su veoma bili zastupljeni kanadski pisci.

"Osim radnog dela, postojao je i književni deo, tako da su svi učesnici i čitali", rekla je Ognjenović, dodajući da smatra kongres uspešnim. Profesor dr Zoran Paunović izdvojio je da mu je posebno drago što je usvojena deklaracija o književnom prevođenju, koja nosi skup pravila kako da se odnosimo prema prevođenju. "PEN se bavi zaštitom pisaca i prevodilaca, a ovaj dokument reguliše prava prevodilaca u odnosu na izdavače", naglasio je Paunović, napominjući da deklaracija počinje rečenicom "Prevođenje je umetnost" i da time rešava niz pitanja da li je ovaj posao umetnost ili zanat.

Paunović je rekao da su na kongresu predstavljeni različiti projekti, a da je jedan od njih bio i istraživanje izdavaštva na jezicima nacionalnih manjina. On je takođe podsetio da se PEN bavi pravima pisaca i da je jedno od tih prava i pravo na slobodu govora, dodajući da se jako mnogo govorilo o toj temi na ovogodišnjem kongresu.

Paunović se takođe osvrnuo i na 25 rezolucija koje su donete, istakavši da se većina njih tiče upravo slobode govora pisaca i ljudi i protivljenju jezika mržnje, tako da se može reći da je to bio moto ovogodišnjeg PEN-a. Direktor izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović rekao je da mnoge rezolucije proističu iz same prirode PEN-a i onih tema kojima se PEN poslednjih godina bavio.

"PEN je nastavio da istražuje mnoga pitanja kao što je, na primer, pitanje zaštite takozvanih malih jezika ili prevodilačaka, lingvistička i jezička prava", rekao je Božović. "Sve rezolucije koje su donete pokazuju raspon sveta u kome živimo, iskustva koja su delegacije iz različitih PEN centara iznosila svedočila su o mnogim zajedničkim iskustvima bez obzira što su to PEN centri sa različitih kontinenata", naglasio je on.

On je rekao da je na kongresu PEN-a doneta rezolucija koja se odnosi na pitanje digitalnog izdavaštva, odnosno autorskih prava u oblasti digitalnog izdavaštva, zaštite jezičkih prava u pojedinim zemljama, rezolucija koja se odnosi na globalnu izbegličku krizu, rezolucija o situaciji na Balkanu i zemljama bivše Jugoslavije.

Takođe razgovaralo se o slobodi u medijima o mnogim piscima koji su zatvoreni zbog izražavanja svog mišljenja. "PEN se uvek bavio ljudskim pravima", naglasio je Božović. On je rekao da je kongres dobro bio organizovan, kao i knjizevni program kongresa i stvorio se dobar osnov za rad u narednom periodu.