Darija projekat za laksi pristup arhivskim podacima

Projekat Digitalne istraživačke infrastrukture za umetnost i humanistiku Darija (DARIAH-RS) nastoji da drugim stručnjacima i istraživačima ponudi digitalni pristup najboljim sadržajima i ekspertizama širom starog kontinenta, rekao je Tanjugu generalni direktor Darije Loren Romari.

Izvor: Tanjug
Podeli

Projekat Digitalne istraživačke infrastrukture za umetnost i humanistiku Darija (DARIAH-RS) nastoji da drugim stručnjacima i istraživačima ponudi digitalni pristup najboljim sadržajima i ekspertizama širom starog kontinenta, rekao je Tanjugu generalni direktor Darije Loren Romari.

On je objasnio da se stvaranjem Darije i sličnih projekata stvaraju uslovi da svaki istraživač dobije kompletan pristup arhivskim podacima iz humanističkih nauka.

Projekat Darija predstavljen je nedavno u Beogradu, a u njega je uključen tim stručnjaka koji rade na uspostavljanju standarda iz digitalne humanistike širom Evrope sa osnovnom idejom da se podele iskustvo, tehnologija i podaci u svim zemljama.

Iako je to do sada najvažniji i najambiciozniji evropski projekat posvećen stvaranju uslova za dugotrajni i održivi digitalni pristup rezultatima istraživačkog rada na polju humanistike i umetnosti, postavlja se pitanje šta on tačno znači za Srbiju s obzirom na tešku ekonomsku situaciju u zemlji i na koji način je uvodi u evropske tokove.

Romari ističe da je, pored zajedničkih aktivnosti, upravo Darija bila i prekretnica nekim svojim članovima da podstaknu razvoj digitalnih metoda u svojim zemljama.

On je podsetio da je ideja o projektu započeta 2005. godine kada je nekoliko lidera iz domena istraživačke infrastrukture za humanistiku odlučilo da da svoj doprinos evropskoj mapi puta za infrastrukturu.

Nacionalni koordinator projekta Toma Tasovac, koji je i direktor Centra za digitalne humanističke nauke pri Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, podseća da ljudi u Srbiji moraju biti svesni da su se naglim razvojem digitalne humanistike u poslednjih 10 ili 20 godina u razvijenijim zemljama značajno pomerili horizonti očekivanja kada su digitalni resursi u pitanju.

Ukoliko se, na primer, skenira knjiga proizvod je fotografija bez mogućnosti izvlačenja reči i teksta iz same slike i to drastično smanjuje upotrebnu vrednost digitalizovanog teksta.

"Nedopustivo je danas, u drugoj deceniji 21. veka, postavljati nepretražive digitalne slike knjiga, časopisa ili rukopisa na internet i tapšati se po ramenu, kako ste uradili veliku stvar za srpsku kulturu. Ili stvarati resurse (od državnih para) koji nisu otvoreno i besplatno dostupni svima. Ili pak ulagati novac u skupu opremu koju onda nema ko da koristi", ocenjuje on.

Tasovac iz tih razloga smatra da je učešće Srbije u tom projektu pre svega izvanredna prilika da se u akademskim krugovima i institucijama kulture trezveno oceni dosadašnja praksa i da se postigne konsezus o daljim koracima.

Za razvoj digitalne humanistike u Srbiji, pojašnjava Tasovac, manjak znanja i odsustvo dugoročne vizije ipak predstavljaju mnogo veću prepreku od ekonomske krize.

Darija u tom procesu može da pomogne Srbiji pošto nju čine vrhunski stručnjaci koji koriste napredne računarske metode u istraživanjima tradicionalnih humanističkih nauka i umetnosti.

"U tom smislu Darija predstavlja, pre svega, veliku mrežu znanja i iskustva, koja nam može pomoći u osmišljavanju i realizaciji ambicioznih digitalnih projekata u našoj zemlji, koji bi zadovoljili visoke međunarodne standarde u ovoj oblasti", smatra Tasovac.

On dodaje da ukoliko smatramo da je kulturno nasleđe važno, "ako smo kao društvo dovoljno zreli da shvatimo važnost kulture sećanja, onda i institucije koje se bave kulturnim nasleđem ne smeju pristupati digitalizaciji stihijski, bez promišljanja i dugoročnog planiranja".

Tasovac podseća i da digitalizacija nije nešto što se radi usputno, kao hobi, već da mora biti strateški cilj svake ozbiljne kulturne i naučne institucije.

"Bojim se da je ipak mali broj ustanova u kojima je izrada digitalne mape puta stigla na dnevni red. Dok se to ne promeni, bićemo osuđeni na polovična i kratkoročna rešenja", smatra on.

Darija projekat finansiraju same države članice, naime svaka plaća godišnju članarinu u zavisnosti od bruto društvenog proizvoda i iznos je za svaku zemlju drugačiji. U slučaju Srbije, radi se o 2.500 evra na godišnjem nivou.

Odlukom Evropske komisije, Darija projektu je dodeljen status Evropskog konzorcijuma istraživačkih infrastruktura (European Researć Infrastructure Consortium, ERIC).

Osim Srbije, zemlje osnivači DARIAH-ERIC su Austrija, Belgija, Grčka, Danska, Irska, Italija, Kipar, Luksemburg, Malta, Nemačka, Slovenija, Francuska, Holandija i Hrvatska.

strana 1 od 51 idi na stranu