Sačuvati zvuk pre nego što nestane

Očuvanje kulturne baštine ne podrazumeva samo knjigu i film već i zvučni zapis, podseća britanski rok časopis "The Quietus", koji je posetio Britansku biblioteku svučne arhive, ili kako ju je nazvao "muzej mrtvih medija", čiji su hodnici pretrpani starim uredjajima od gramofona i magnetofona do raznih digitalnih audio čitača.

"Ovi nekadašnji svedoci zvučne baštine polako nestaju", objašnjava tehnički direktor arhiva Vil Prentis.

"Razlika između nas koji radimo na zvuku i ljudi koji rade na knjizi i rukopisu jeste u tome što je nama tehnika neophodna da bismo se upoznali sa sadržajem. Mašina nam je oduvek bila potrebna. A u tome i jeste problem, jer mašine polako izumiru", objasnio je on.

Arhiva je započela proces digitalizacije audio sadržaja, ali joj vreme brzo izmiče. Naime, da bi se digitalizovalo blizu sedam miliona snimaka, potrebno je najmanje 48 godina, a arhiva ima na raspolaganju svega 15. Nakon tog roka postoji opasnost da sadržaji postanu nečitljivi, što zbog nedostatka tehnološke stručnosti što zbog odsustva specifičnih čitača zvuka.

"Reč je o sistemu koji poznaje ograničenja. Stručnost postaje veoma retka. Kada ljudi odu u penziju, sa njima ode i deo znanja, jer nikad ne možete drugima da prenesete svo svoje znanje, a mlade generacije neće nikada baratati analognim kao što su to činili stari, jer to više nije deo njihovog sveta", napomenuo je on.

Sličan problem imaju i CD-i koji nisu večni. Na svu sreću, postoje digitalni formati za očuvanje na kompjuteru koji se mogu uporediti sa glavama Lernejske hidre: kada jedan fajl počne da posustaje, odmah biva kopiran na drugom mestu.