Preminuo kralj bluza B. B. King

Legenda bluza B. B. King umro je u Las Vegasu u 89. godini života, objavio je njegov advokat.

AP
Podeli

Brent Brajson ispričao je za agenciju AP da je King umro mirno u snu sinoć, nešto pre 22 sata, u svom domu u Las Vegasu. Inače, nedavno je primljen u bolnicu zbog komplikacija izazvanih dijabetesom.

Nekadašnji farmer uticao je na generacije muzičara svojim magičnim glasom i britkim deonicama na gitari. Svirao je na Gibsonu i od milošte ju je zvao „Lusil“.

Osim što je stvarao sopstvenu muziku, bio je mentor brojnim zvezdama, među kojima i Eriku Kleptonu. Magazin Roling stoun stavio ga je na treće mesto liste 100 najvećih gitarista svih vremena, odmah posle Džimija Hendriksa i Dvejna Olmana.

Svoj 15. Gremi dobio je 2009. u kategoriji tradicionalnih bluz albuma za „One Kind Favor“.

King je dobio mesto u Rokenrol kući slavnih 1987. a 2014. u Dvoranu slave R&B muzike.

Poznat je i po neumornim nastupanjima tokom cele muzičke karijere. Do sedamdesetih godina života nastupao je i do 300 puta godišnje – 1956. je imao 342 nastupa.

Tokom godina razvio je jedan od najprepoznatljivijih stilova sviranja. Ponešto je pozajmio od Blajnd Lemon Džefersona, T-Bone Vokera i drugih i integrisao svoj precizan i kompleksan glas koji su ga doveli u rečnike rok muzike.

Mešao je bluz, džez, sving, pop i džamp u jedan jedinstven zvuk. Jednom je izjavio: “Kada pevam, sviram u glavi; onog trenutka kada prestanem da pevam u stvarnosti, počnem da pevam svirajući Lusil”.

Rođen je kao Rajli B. King 16. septembra 1925. na plantaži pamuka u blizini grada Ita Bena u Misisipiju. Kada je imao četiri godine, majka je napustila njegovog oca, pa ga je odhranila baka Elnora Far.

U mladosti je pevao u gospel horu Elkorn baptističke crkve u Kilmajklu.

Prema nekim izvorima, u 12. godini kupio je prvu gitaru za 15 dolara, ali drugi navode da mu je prvi instrument poklonila rođaka Buka Vajt. U svakom slučaju, 1943. King napušta Kilmajkl kako bi radio kao vozač traktora i svirao gitaru u Famous St. John’s kvartetu u Ajvernesu.

Već 1948. privukao je pažnju šire javnosti nastupima na KWEM radiju u Zapadnom Memfisu. Radio je i na WDIA radiju kao pevač i di-džej i stekao nadimak “Beale Street Blues Boy”, što je kasnije skraćeno na “Blues Boy” i na kraju B. B.

Tu je prvi put upoznao T-Bone Vokera. King je ispričao: “Kad sam ga prvi put čuo, znao sam da i sam moram nabaviti električnu gitaru. ‘Da imam’ u tom slučaju, značilo je ‘da ukradem’”.

Prvi bend B. B. King Review osnovao je pod vođstvom Milarda Lija i imao brojne turneje širom SAD.

Jedne zime nastupali su u plesnoj sali u Tvistu (Arkanzas) i kako bi se ugrejali, upalili su bure dopola napunjeno kerozinom, što je bila uobičajena praksa u to vreme.

Tokom nastupa, dva čoveka iz publike su se potukla i oborila bure, a plamen je zahvatio celu salu.

Nakon što je evakuisan, King je shvatio da je na bini zaboravio svoju Gibson električnu gitaru i vratio se po nju. Sledećeg dana čuo je da su se muškarci koji su izazvali požar potukli zbog žene po imenu Lusil. Tada je odlučio da svom instrumentu da to ime, kao podsetnik da nikad ne učini “nešto tako glupo, kao što je tuča zbog žene ili ulazak u zapaljenu zgradu zbog gitare”.

Nakon što je sa pesmom “3 O’Clock Blues” dospeo na prvo mesto R&B liste Billboard magazina 1952. B. B. King nastavio je niz impresivnih pesama uključujući i „You Know I Love You“, „Woke Up This Morning“, „Please Love Me“, "When My Heart Beats like a Hammer", "Whole Lotta Love", "You Upset Me Baby","Every Day I Have the Blues", "Sneakin' Around", "Ten Long Years", "Bad Luck", "Sweet Little Angel", "On My Word of Honor" i "Please Accept My Love".

Potpisao je ugovor sa ABC-Paramount Records 1962. i objavio album „Live at the Regal“ dve godine kasnije.

Osvojio je Gremi 1970. za pesmu „The Thrill Is Gone“ koja mu je kasnije donela 183. mesto na listi 500 najboljih pesama svih vremena magazina Roling stoun.

Od osamdesetih je imao vrlo aktivnu karijeru, a stekao je nove fanove singlom “When Love Comes To Town”, na kom je sarađivao sa bendom U2.

Na oproštajnu turneju krenuo je 2006. ali je i kasnije bio aktivan. Delimično ga je podržavao Geri Mur s kojim je King i ranije išao na turneje i snimao pesme, među kojima je najpoznatija “Since I Met You Baby”.

U periodu od 64 godine, King je imao više od 15.000 nastupa. Dokumentarac o njegovom životu sa Morganom Frimenom kao naratorom koji je režirao Džon Bruer, objavljen je 15. oktobra 2012.

King je imao dva braka – sa Martom Li Denton između 1946. i 1952. i Su Kerol Hol od 1958. do 1966.

Oba braka okončana su zbog Kingovih stalnih nastupa. Imao je petnaestoro dece i prema izveštajima iz 2004. godine 50 unučadi.

Dvadeset godina živeo je s dijabetesom tipa dva i bio veliki borac za unapređenje svesti o ovoj bolesti.

strana 1 od 31 idi na stranu