Oro, legende i dobrotska torta - kulturna baština

Crnogorsko oro, legende i dobrotska torta naći će se u grupi dobara koja će biti uvštena na listu nematerijalne kulturne baštine od nacionalnog značaja, piše podgorički dnevnik "Pobjeda".

Izvor: Tanjug
Podeli

Direktor Uprave za zaštitu kulturnih dobara Anastazija Miranović precizirala je da će se na listi naći crnogorsko (ili crmničko) oro, legenda o vili Alkimi i postanku Kotora, predanje o nesrećnoj ljubavi Peraštanke Katice Kalfić i francuskog vojnika, veština izrade dobrotske torte, legenda o tri sestre sa Prčanja i predanje o Pavi i Ahmet Paši iz Pavinog Polja.

Prema njenim rečima, pomenuta dobra nominovana su za zaštitu i Uprava je u obavezi da, shodno aktuelnom zakonu koji reguliše ovu oblast, uđe u postupak valorizacije njihovih potencijalnih kulturno-istorijskih vrednosti.

Tako će početna lista dobara koja je formirana 2013, ukoliko sve bude teklo po planu, ove godine biti proširena sa novih šest. Status nematerijalnog kulturnog nasleđa od nacionalnog značaja 2013. steklo je takođe šest dobara - kult Svetog Vladimira, Bokeljska mornarica, peraška Fašinada, veština izrade dobrotske čipke, umeće izrade čunova na Skadarskom jezeru i Bokeljska noć.

"Ovih dana kontaktirali su nas pripadnici lokalne zajednice Bara koji su nominovali za zaštitu običaj i svečanost tradicionalne Spičanske svadbe. Tako će obim poslova po inicijativama za uspostavljanje zaštite dobara biti uvećan za još jedno dragoceno nematerijalno dobro", kazala je Miranović.

Ona je podsetila da su prilikom evidentiranja potencijalnog nematerijalnog nasleđa (2012), u skladu sa pravnim okvirom popisana dobra razvrstana na jezik, govor, usmeno predanje, usmenu književnost ili drugi usmeni izraz, izvođačku umetnost, običaj, obred i svečanost, znanje ili veštine vezane za prirodu i svemir, kultno i znamenito mesto i tradicionalni zanat i veštinu.

"Jedan od nosećih kriterijuma pri popisu potencijalnog nematerijalnog nasleđa bio je odgovor na pitanje šta je to što lokalna zajednica i pojedinci prepoznaju kao svoje moguće nematerijalno kulturno nasleđe. U tom odgovoru, u najvećem broju slučajeva prepoznati su brojni tradicionalni zanati, znanja, veštine, običaji i legende", pojasnila je Miranović.

strana 1 od 27 idi na stranu