Ko kroji sudbinu kulture?

Epilog koji je ostao posle Javne rasprave, koju je Ministarstvo kulture organizovalo povodom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, mogle bi da budu kritike koje su uputili umetnička udruženja i kulturni radnici, ali i velika sumnja da će njihove primedbe i predlozi biti uvaženi.

R. RADOSAVLjEVIĆ
Podeli

Dragojević: Moguć kompromis

Reditelj Srđan Dragojević, poslanik SPS i član Odbora za kulturu, takođe je bio prisutan na raspravi u Narodnoj biblioteci, i kako kaže za "Novosti", nada se da će naći kompromisno rešenje: - Mislim da se bez problema kao kulturna delatnost pojam može proširiti na kinematografiju i audio-vizuelne delatnosti.

Foto: Image courtesy of scottchan at FreeDigitalPhotos.net

Da razlog organizovanja ovog skupa treba tražiti pre svega u potrebi da se zadovolji zakonska procedura, a ne i da se zaista čuje glas onih koji se decenijama bave kulturom i kulturnim delatnostima, bilo je saopštenje sekretara u Ministarstvu kulture Igora Jovičića (uz dr Predraga Blagojevića i Vladimira Nedeljkovića čini pravni tim koji je napravio ovaj nacrt), da se rasprava ne snima, i da svoje kritike i sugestije svako mora da pošalje putem mejla, na sajt Ministarstva kulture!

To je izazvalo posebnu rezignaciju, još jedan dokaz da se kulturni radnici u Srbiji ne poštuju, kako su istakli oni koji su u znak protesta napustili raspravu. I mada je pravni tim Ministarstva kulture istakao da je predloženi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi "radna verzija, da ništa nije konačno i da će se sagledati svi komentari", nije mnogo onih koji su poverovali u obećanja.

Prema rečima Miladina Ševarlića, predsednika Udruženja dramskih pisaca Srbije, ono što bi dobronamerni, nepristrasni posmatrač mogao da opazi, sedeći u sali Narodne biblioteke Srbije - punoj uglednih ličnosti, sa legitimitetom da dostojno reprezentuju srpsku kulturu, koji su došli da učestvuju u Javnoj raspravi o izmenama i dopunama Zakona o kulturi - bila bi činjenica da sučelice prisutnima sede tri pravnika iz Ministarstva kulture:

- Čovek bi se zapitao, visoko, inače, ceneći njihovu profesiju kao takvu, jesu li baš oni prikladni sagovornici za ovakav skup i za ovakvu priliku. Prisutni su se, blago rečeno, začuđeni pitali gde je, ovde, ministar kulture, ili bar državni sekretar, da li je ovo nipodaštavanje skupa, ili možda same teme. Činjenica da nije vođen nikakav zapisnik, niti je tok diskusije sniman - može značiti da je cela ova "inscenacija" bila, u stvari, samo puka formalnost - smatra Ševarlić.

Zbrka, nepreciznost i materijalne greške, kako ističe Koordinacioni odbor reprezentativnih umetničkih udruženja Srbije, napravljeni su u gotovo svim oblastima. I kada je reč o kulturnim dobrima i delatnostima zaštite kulturnih dobara, kulturnom nasleđu, odredbama koje se tiču ustanova kulture od nacionalnog značaja, kulturnom stvaralaštvu, kinematografiji i filmskoj umetnosti, scenskom stvaralaštvu i izvođačkoj umetnosti, oblasti muzičkog i scenskog izvođenja kulturnih programa, programima ustanova kulture, statusu samostalnog istaknutog umetnika, istaknutog stručnjaka u kulturi, Fondu za unapređenje umetnosti, udruženjima u kulturi, izboru za člana Nacionalnog saveta za kulturu...

Sve svoje primedbe i predloge odbor je u pisanom obliku dostavio Ministarstvu kulture, kako je propisano, i sada je, kako se ističe, država na potezu.

Kusturica: Nema brisanja, film ostaje


- Koliko sam se ja raspitao u Ministarstvu kulture, kinematografija neće biti izbrisana iz budućeg zakona. Sadašnja formulacija "audio-vizuelne umetnosti" iz Nacrta biće promenjena po ugledu na francusko zakonodavstvo, i glasiće "film i audio-vizuelne umetnosti", što znači da film ostaje zakonski prepoznat kao kulturna delatnost - kaže za naš list reditelj Emir Kusturica.

- I drugi zakoni o kulturi su problematični, i možda je trebalo prvo promeniti njih, pa tek onda "krovni zakon" - ocenio je Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke. - Jer, mi smo poštujući zakonsku regulativu dobili najvećeg tranzicionog gubitnika, 14 bioskopskih dvorana u epicentru Beograda, među kojima su i one koje predstavljaju kulturnu baštinu, a danas su zgarišta. Zato pozivam zakonodavce da budu pažljivi kada iz zakona eliminišu neke definicije koje se odnose na civilizacijske tekovine, i zaista se pitam ko je prvi došao na ideju da izbaci film iz Zakona o kulturi. Ne bih se složio da je reč kinematografija izbačena iz zakonskih rešenja u mnogim zemljama, kao što neki tvrde. A čak i da jeste, zašto mi ne bismo imali neku svoju osobenost. To nije tehničko, već etičko pitanje. Unesko razmišlja da filmska traka postane kulturna baština, a mi iz zakona izbacujemo kinematografiju - smatra Zelenović.

Vojislav Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije i nekadašnji ministar za kulturu, kritikovao je predlog o ukidanju nacionalnih priznanja za vrhunski doprinos kulturi, koja su po njegovoj oceni neophodna i postoje u mnogim drugim zemljama. Ona jesu zloupotrebljena i dodeljivana bez poštovanja osnovnih kriterijuma, ali ne smeju biti ukinuta. Brajović je sugerisao i da bi u zakonu takođe morale biti jasno formulisane odredbe o očuvanju jezika i pisma, a u izjavi za "Novosti" hteo je da istakne nešto što je pozitivistički:

- Mislim da javna rasprava služi za to da učinimo nešto bolje u Zakonu o kulturi. Dakle, nije to nikakva konfrontacija, i ljudi iz ministarstva koji prave njegove izmene i dopune trebalo bi da imaju takav odnos prema ovim primedbama, i da se obraduju našim sugestijama. Prethodni zakon o kulturi nije mogao da se sprovodi, u nekim tačkama nije bio kompatibilan sa drugim zakonima, a sada smatramo da našim predlozima možemo da pomognemo da se ta značajna oblast kulture napokon uredi. Jeste da Ministarstvo kulture nije prihvatilo ponudu umetničkih udruženja da po jedan od njihovih predstavnika bude prisutan prilikom izrade Nacrta, ali sada imamo javnu raspravu koja služi tome da kažemo šta mislimo. Ako se ne prihvate sugestije esnafa, onda ću biti jako blag i reći da je to manifestacija samovolje - mi znamo bolje, vi ne znate. To ne vodi boljoj kulturnoj politici, a suština kulturne politike jeste bolji civilizacijski put za jedno društvo - kaže Brajović za "Novosti".

Ilić: Nipodaštavanje

- Činom izbacivanja reči balet, odnosno njenim menjanjem sa terminom ples, čime su svi oblici igre poistovećeni sa plesom, baletski igrači koji rade u ustanovama kulture od nacionalnog značaja, stavljeni su u isti društveni rang sa uličnim plesačima, trbušnim plesačicama, hip-hoperima i ostalim oblicima lake zabave. Postavlja se pitanje da li je ova zamena tehnički propust, nipodaštavanje jedne profesije, ili čak posledica neznanja - smatra Aleksandar Ilić, predsednik Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije.

Vuksanović: Odbačeni argumenti

- Savet je sa nezadovoljstvom i žaljenjem primio činjenicu da njegovi precizno osmišljeni i stručno argumentovani predlozi nisu prihvaćeni. Zbog toga je Savet ponovo uputio Ministarstvu svoje predloge, mišljenja i sugestije o Nacrtu zakona sa namerom da Zakon o kulturi bude znatno bolji. Savet je dobio još tri nacrta zakona iz oblasti bibliotekarstva, o kojima je svoje mišljenje poslao Ministarstvu. Nadamo se da će naši predlozi u Ministarstvu biti pažljivije razmatrani i prihvaćeni - rekao je za "Novosti" Miro Vuksanović, predsednik Nacionalnog saveta za kulturu.

Izvor: Novosti.rs

Ostalo

BFI publici donosi najbolje predstave umetničke igre

Na listi deset najboljih predstava umetničke igre koje su obeležile 2014. godinu najpoznatijeg časopisa za umetničku igru, njujorškog "Dance Magazine, su naslovi koje je publika Beogradskog festivala igre već imala prilike da pogleda i koje će imati priliku da vidi na 12. BFI.

Ostalo utorak 30.12. 10:33 Komentara: 0

Tri sata o Zakonu o kulturi

Tročasovno javno slušanje na temu Nacrta izmena i dopuna Zakona o kulturi održano je danas u Skupštini Srbije uz učešće velikog broja kulturnih poslenika.

Ostalo ponedeljak 29.12. 16:45 Komentara: 8
strana 1 od 29 idi na stranu