Saša Dimitrijević - Mesi srpske karikature

Niški karikaturista Saša Dimitrijević nagrađen je prvom nagradom publike na hrvatskom "Oskar festu", nedavno održanom na Cresu i Lošinju, na kome su učestvovali autori iz 35 zemalja sa ukupno 139 radova.

Izvor: Tanjug
Podeli

Tema festivala bila je "Fudbal na pustom ostrvu", a na toj manifestaciji o nagradama odlučuju posetioci svojim glasovima.

Kada je Saša 2012. godine za mesec dana primio tri internacionalne nagrade (Ukrajina, Hrvatska, Iran), kolege su ga prozvale "Mesi (Leonel) srpske karikature".

Ove godine Saši je ova iz Hrvatske četvrta nagrada po redu koja dopunjuje zbir od ukupno oko 60 nagrada za karikaturu, od kojih je više od 40 inostranih.

"Karikatura je kratki film, a karikaturista je i scenarista, i snimatelj, i rasvetljivač, i režiser - on je sve", rekao je Tanjugu Dimitrijević.

To je vid vizuelizacije nekog problema ili neke pojave koju ja komentarišem kroz crtež na svoj način, dodaje on.

"To je umetnikov pogled na svet, oštriji ili blaži. Ja sam po prirodi oštar, pa moje karikature u listu 'Narodne novine' gde radim nose naziv narodne karikature", priča Saša.

On objašnjava da je za dobrog karikaturistu potrebno da on proživljava sudbinu naroda.

"Ne možete da govorite o problemima gradskog prevoza, ako na posao idete svojim kolima", dodaje Saša.

Politika je usko povezana sa karikaturom, navodi Saša koji se bavi dnevnopolitičkim pojavama i političarima savetuje, ako misle da budu ozbiljni, da moraju da imaju za svoje savetnike karikaturistu, ali i satiričara, pa i aforističara.

"U Srbiji ima puno posla za karikaturistu", kaže Saša i napominje da su neki njegovi radovi nastali pre 10 godina i dan-danas aktuelni.

Posebno su mu interesantne reakcije na društvenim mrežama, na kojima se nalaze njegovi radovi, iz bivših jugoslovenskih republika.

"Ono što važi kod nas, važi i za njih. I kod njih je skupa struja, i kod njih je korupcija", objašnjava niški karikaturista koji prati te reakcije, ali i koje, prema njegovoj oceni, nisu uvek merilo da će one najposećenije biti i nagrađene.

On kaže da je profesionalno bavljenje karikaturom velika avantura, a "Zlatni Pjer" bio je ohrabrenje da se odluči na takav korak 2003. godine.

Njegovo učešće na konkursima 2001. godine počelo je na neubičajen način. Tada je radio na telefonskoj centrali na niškom aerodromu. Javio se Kragujevčanin koji je tražio sina vojnika. Saša je načuo za kragujevački konkurs, ali nije znao za adresu.

Zamolio je, više u šali, pozivaoca da se raspita za adresu ako može, a on će naći sina vojnika.

Čovek se javio sa adresom, ja sam poslao rad i pobedio, podseća se Saša i savetuje da čovek treba da radi ono što najbolje ume.

On dodaje da svaki ozbiljan list treba da ima karikaturistu, a njegovi radovi koji su uvek na šestoj strani "Narodnih novina", kaže da su "taksena marka u novinama".

Ostalo

strana 1 od 26 idi na stranu