Pesmom "Himna ženi" osvojio prvo mesto u Makedoniji

Mladog umetnika, koji je iz Rače pre šest meseci otišao za Pariz, o osvojenoj nagradi juče je obavestila predsednica tog makedonskog kluba Verica S. Petrovska.

"Osvojeno prvo mesto mi je draga nagrada, jer su Makedonci talentovan narod", istakao je u izjavi Tanjugu Mićković, dobitnik brojnih priznanja za protekle četiri godine od kada piše poeziju.

Dodaje da poezija nikako ne treba da bude takmičenje i forsiranje, već dusevni eliksir i objašnjava da je pesmom "Himna ženi" pokušao "da Ženu prikaže kao blešteću lepotu božanske prirode, kosmičku iskru, koja i tamne delove srca obasja".

Mladi umetnik, koji je do sada objavio četiri knjige i napisao osam sonetnih venaca i više od 500 soneta, priprema novu knjigu za koju je recenzent srpski književnik Pero Zubac.

"Nova knjiga koju završavam zove se "Raspečaćena pisma ženi" a sadrži 140 soneta koji su ljubavni i blago - erotski posvećeni Ženi, kao rascvetanom i svedašnom biću u univerzumu", rekao je Mićković i dodao da će iz štampe izaći početkom 2015. godine, kao i da će neke pesme biti prevedene i na francuski jezik.

Mićković je, kako kaže i začetnik nove sonetne forme sa imenom "Klepsidrični sonet u ogledalu sa akrostihom", a ime formi je, dodao je, nadenuo Časlav Đorđević, član Udruženja književnika Srbije.

"Teme soneta i strambotta koje pišem su duhovnog, ljubavnog, socijalnog i folozofskog nadahnuća, a Pariz mi je pružio onaj finalni ukus stvaralštva. Ljubav, svestrana i plodonosna, trenutno mi je u pisanju temeljna struktura", objašnjava umetnik.

Mićković, koji je jedno vreme radio u "Juri" u Rači, kaže da mu je teško da objasni zašto piše i dodaje "kako često kaže da mu njegov šaptač ili muza diktiraju teme i odnos prema stihovezu i poeziji".

"U fazi sam kada francuske pesnike proučavam, tako da će i to verovatno ostaviti svoj pečat", rekao je Mićković. Nagrade koje je na Balkanu osvojio su brojne, a jedna od njih je i treće mesto za sonetni venac 'Božanska Srbija' od Društva "Snaga riječi" iz Republike Srpske.

Rođen je i Austriji, gde je proveo par godina, a onda se njegovi roditelji vratili u Šumadiju, u Raču, odakle je on otišao u Pariz, pošto je dobio otkaz u "Juri" gde se borio za sindikalna prava zaposlenih.

Himna ženi

I

Pred tobom se dive pogledi skriveni,

I čežnje ožive uzavrelim treskom.

Očinji ti kapci setom preliveni,

Iz kojih plaminja žar vrcavim bleskom.

Ti si nepojamna, koja bezdan slama,

Alfa i Omega sveta i boljitka.

Okružena svitom, a tek tužno-sama,

Sa lica ti curi suzna rosa žitka.

Iznutra si krhka, i srž ti je meka,

A spolja granitna, ponosna i čvrsta.

U mah si mi bliska, iznova daleka.

Edenska i sušta, rodonosna vrsta.

Anđeoski draga, mudroljublju sklona,

Pred čijom lepotom trepne vasiona!

II

Iz duše se svetlost tanana rasipa,

obasjavaš, blažiš, moju polutamu.

Natopila kožu mirisima lipa,

Po noći te vidim, ozvezdanom plamu.

Za tebe se muzo nadahnuto svira,

Upliću se note, melodije vedre.

Pod prstima veštim oglasi se lira,

Pa najlepši zvuci titrajem iznedre.

Mazna i pitoma, hrabra čim zatreba,

Čuvaš svoju lozu, kao nežnu biljku.

Moje si parčence nasušnoga hleba,

Nosim te ko vatru na krvnom ožiljku.

Simbol dobročinstva, darovna vladarka,

Venerina kćeri, iskričavo-žarka!

III

Strahove si zdrala s beličastog čela,

Zadenula himnu u dolinu grudi.

Lakonoga vilo, misli mi uprela,

U spiralu strasti, što večerjem rudi.

Užitak si slasni dlanovima mojim,

Briljantna Ženo, prolećni lastaru.

Za tebe u transu splet sonetni krojim,

Gradim presto silni, sjaju, svetlozaru.

Sazdaću ti knjigu od zlatastih reči,

Da i nakon mene, kada samrt stigne,

Glas o tvome liku besputima zveči,

Ženstvenost i čednost van etra uzdigne.

Ako li ti za mnom kapka tuge kane,

Nek` ta tečnost topla čitav kosmos gane!

IV

Ostani mistična, nedostupna, čista,

Iznad svih zemaljskih opipljivih zala.

Rubinska ti sjajka obrazima blista,

Stvoriteljko viših, večnih ideala.

Postani vodilja moga slepog vida,

Kada me mrklina nad ponorom ljuška.

Žeznem za lakoćom dodira i brida,

A kožnom glatkoćom poljupca šum šuška.

Zastani i ćuti, bez tonova, glasja,

Mesto tebe zbore ruke, nedra, usne.

Lepršaj u cvasti nepresušnog krasja,

Da u bezvremenu svaka opna prsne.

Svemoćna divoto, dažd ognjem razgrni,

I kraj mene stiskom spokojno zatrni!