Počeo "Program Kreativna Evropa 2014-2020"

Trodnevni skup na kojem učestvuju stručnjaci iz Evrope i domaći kulturni poslenici otvorili su ministar kulture i inforimisanja Ivan Tasovac i šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport.

Tasovac je podsetio da je Srbija, kao prva zemlja van EU, potpisala 19. juna Sporazum o učešću u programu "Kreativna Evropa" i "time učinila još jedan važan korak u okviru evropskih integracija".

Ova konferencija je prva aktivnost Deska Kreativna Evropa Srbija, koji zajedno sa antena deskom u AP Vojvodina čini telo za sprovođenje tog programa, a koncept je predstavljen i dobio podršku Evropske komisije u aprilu u Briselu, na bilateralnom skriningu za Pregovaračko poglavlje 26, koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, dodao je on.

"Saradnja sa evropskim institucijama posebno je značajna sa aspekta razmene iskustava, znanja, ali i preispitivanja postojećih programskih i poslovnih modela institucija i drugih organizacija. Takođe je izuzetna prilika za podizanje kapaciteta i usavršavanje profesionalnih standarda", istakao je ministar.

On je najavio da će Ministarstvo uskoro objaviti Otvoreni poziv za sufinansiranje projekata koji su već podržani od međunarodnih i evropskih fondova i tako pružiti neophodnu nacionalnu podršku i stabilnost finansiranja za ambicioznije projekte u kulturi i umetnosti.

"To je nova mera kulturne politike, u cilju osnaživanja međunarodne kulturne saradnje", rekao je Tasovac, dodavši da će Desk Kreativna Evropa delovati narednih sedam godina.

Foto: Tanjug/Rade Preliæ

Ambasador Devenport izrazio je zadovoljstvo što prisustvuje početku rada ovog programa i čestitao sklapanje Sporazuma o učešću Srbije u Kreativnoj Evropi, kao i osnivanje istoimenog Deska.

"Cela Evropa se raduje novom programu koji pruža više mogućnosti za kreativnu razmenu i omogućava veću angažovanost svih sfera civilnog sektora u kreativnom razvoju. Veoma je važno što je Srbija deo ovog procesa koji će dodatno učvrstiti vašu poziciju na kulturnoj mapi Evrope", rekao je on.

"Svesni smo kulturnog potencijala i bogatstva koje Srbija, kao zemlja na raskršću Evrope, sa impresivnom istorijom, brojnim kulturnim ustanovama, festivalima, kao i spomenicima kulture pod zaštitom Uneska, ima da ponudi", istakao je Devenport.

On je podsetio da institucije u Srbiji imaju iskustva u saradnji sa partnerima u EU na osnovu prethodnog programa kulture, u kojem je Srbija učestvovala od 2008. godine, od kada je EU finansirala 39 projekta iz Srbije u ukupnom iznosu od 1,2 miliona evra.

Posebno je pomenuo projekat "Nevidljivi grad" Dah teatra, za promociju tolerancije i kulturne raznolikosti, zatim nagradu EU za književnost Jeleni Lengold, kao i činjenicu da je Srbija bila najuspešnija u apliciranju kod fonda za prevođenje književnih dela.

"Želim da vas ohrabrim da nastavite aktivno učešće kako bi i dalje promovisali sve domene srpske kulture. Time doprinosite podizanju ugleda svoje zemlje, cirkulaciji sa kolegama u Evropi i čvršćoj izgradnji institucija", rekao je Devenport.

Foto: Tanjug/Rade Preliæ

On je napomenuo da se mnogi žale na složene procedure za aplikaciju, ali je ocenio da je korist od učešća u ovim programima veća od uloženih napora.

Podnošenje prijava za Kreativnu Evropu već je počelo, a do sada je apliciralo 48 ustanova iz Srbije, rekao je ambasador i svima poželeo sreću u procesu selekcije.

"Nadam se da he srpska vlada što brže usvojiti set medijskih zakona koji će biti u skladu sa evropskom audio-vizuelnom direktivom, kako bi i organizacije iz filmske industrije imale pristup potprogramu Medija za finansiranje audio vizuelnih projekata", izjavio je Devenport.

Ciljeve Kreativne Evrope, među kojima je na prvom mestu promocija raznolikosti kultura i jezika, predstavio je programski menadžer Rob Van Iersel, a o aktivnostima Deska Kreativna Evropa Srbija govorio je rukovodilac tog tela Dimitirije Tadić.

Prvi panel na skupu posvećen je temi "Transkulturna evropska saradnja - od institucije do pojedinca", a moderator je Milena Dragićević Šešić.

Do 2. jula kulturni poslenici iz EU i Srbije razgovaraće o institucionalnom povezivanju, regionalnoj saradnji, ulozi koju imaju pojedinci, neformalne grupe, udruženja i mreže u oblasti kulture, takođe o razvoju publike, mobilnosti i kreativnim industrijama, kao i o praktičnim aspektima - apliciranju na konkurse, procedurama programa i veštinama za upravljanje projektima.