UN: Tasovac o paradoksima globalizacije

Globalizacija otvara mogućnosti za nove vidove komunikacije, saradnje i razmene, ali sa sobom nosi i opasnost od izjednačavanja, brisanja razlika i potiskivanja svega onog što nas čini samostalnim,posebnim i drugačijim, ocenio je u Ujedinjenim nacijama ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac.

Izvor: FoNet
Podeli

Učestvujući u tematskoj debati o kulturi i održivom razvoju posle 2015.godine, Tasovac je izrazio zadovoljstvo što je kultura prepoznata kao pokretač, glasnogovornik, zaštitnik i putokaz ekonomskog, društvenog i ekološkog principa održivog razvoja.

Naše vreme je vreme krize, ali i vreme ubrzane tehnološke revolucije koja dramatično menja svet oko nas, napomenuo je Tasovac u debati koju su UN organizovale u saradnji sa Uneskom.

"I dok, s jedne strane, internet i novi mediji stvaraju neophodnu osnovu za razvoj globalnog informacionog društva i društva znanja, u kome caruju ideje i u kome se cene originalnost i kreativnost, ekonomska globalizacija istovremeno predstavlja realnu opasnost za kulturnu raznolikost širom sveta", ukazao je Tasovac.

Zakoni globalnog tržišta nameću svoje kulturne modele i svoje parametre razvoja, objasnio je Tasovac, napominjući da za tržište nisu bitni ni tradicija, ni identitet, ni različiti pogledi na svet.

"Ja i dalje čvrsto verujem da je kultura ta jedinstvena konstanta koja i pojedince i čitave zajednice osnažuje, menja i čini sposobnim, ne samo da razumeju jedni druge, nego i da uživaju u složenoj raznolikosti ljudskog stvaralačkog izraza", naglasio je Tasovac.

Kako se kultura, tehnologija i društvo, međutim, ne mogu razvijati bez međusobnog prožimanja, Tasovac smatra da je digitalizacija lokalne, nacionalne i svetske kulturne baštine neophodan preduslov za očuvanje, ali i dalji aktivni razvoj kulture u 21. veku. On pod digitalizacijom ne podrazumeva samo čin pohranjivanja i arhiviranja, nego pre svega proces stvaranja okvira za neprekidni pristup, korišćenje, međusobno povezivanje, istraživanje i kreativnu transformaciju materijalnog i nematerijalnog nasleđa u elektronskom obliku. Digitalizacija je zato istovremeno usmerena i na prošlost i na budućnost, istakao je Tasovac, ona je i čuvar kolektivnog pamćenja i garant sveopšteg tehnološkog razvoja.

On, takođe, čvrsto veruje da je odgovorna kulturna politika obaveza svih, po celoj vertikali društvene podele, od međunarodnih organizacija i vlada, preko lokalnih nivoa uprave, institucija kulture i civilnog društva, do pojedinca, građanina, čije učešće u kulturnom životu konačno utemeljuje razloge za afirmaciju kulture.

Samo jedno takvo, integrisano i višeslojno, deljenje odgovornosti u kulturnom sektoru usmerava održiv ekonomski razvoj i doprinosi ostvarivanju Milenijumskih razvojnih ciljeva, ocenio je Tasovac.

Prema njegovim rečima, proces decentralizacije je uslov bez koga se ne može napraviti napredak u pristupu i donošenju praktičnih rešenja. Jačanje odgovornosti lokalne uprave osnažuje lokalne zajednice, čije delovanje, kako je rekao Tasovac, obezbeđuje kulturni razvoj, uz toleranciju i poštovanje ljudskih prava.

Paradoks globalizacije je očigledan, ocenio je Tasovac, koji smatra da "globalizacija otvara mogućnosti za nove vidove komunikacije, saradnje i razmene, ali sa sobom nosi i opasnost od izjednačavanja i brisanja razlika, od potiskivanja svega onog što nas, i kao pojedince, i kao društva, čini samostalnim, posebnim i drugačijim".

"Na nama je da se, postavljanjem kulture u središte svih planova za održivi razvoj i integrisanim pristupom osmišljavanju kulturnih politika, izborimo za društvo koje duboko poštuje i aktivno promoviše sve aspekte ljudske kreativnosti i različitosti", zaključio je Tasovac.

strana 1 od 26 idi na stranu