Kultura u Srbiji: Da li je optimizam dovoljan?

Kulturni poslenici sa optimizmom, ali i dozom uzdržanosti, gledaju na najavu iz ekspozea premijera Aleksandra Vučića o boljim danima za kulturu u Srbiji.

Izvor: Tanjug
Podeli

"Mislim da je to što smo čuli značajno, pozitivno i ohrabrujuće", izjavila je Tanjugu upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), glumica Tamara Vučković. Ona je podsetila da kultura nije bila tema i to ne samo u nedavnoj predizbornoj kampanji, nego ni ranijih godina.

"Zato je ovo sada vrlo značajno, mada ostaje da se vidi kako će se to sve sprovesti, s obzirom da je ova oblast izuzetno zapuštena", rekla je ona.

Vučković je istakla da je "značajno što smo čuli i to da je kultura vrlo važna za obnovu vrednosti jednog društva".

Kako je napomenula, mnogi umetnici, direktori institucija kulture i angažovani u vaninstitucionalnom sektoru oglašavali su se proteklih godina povodom lošeg stanju u kulturi, skretali pažnju političarima, ali nije bilo adekvatnih reakcija.

"Vrlo je važno da se ta oblast sistemski reši, a jedini način za to je da kultura ima podršku Vlade Srbije i samog premijera", naglasila je ona.

Što se tiče Grada Beograda i JDP-a, kako je dodala, nešto se već pokrenulo u prethodna dva-tri meseca. Sadašnji gradonačelnik, tada predsednik Privremenog veća Siniša Mali i sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević dali su predlog institucijama kulture i, kako tvrdi Vučković, zaposlenu su napisali sa čim se sve suočavaju u svakodnevnom radu što se tiče zakona, propisa i drugih stvari u funkcionisanju. Prema njenim rečima, već se krenulo u rešavanje problema.

"Naravno, ostaje da se vidi kako će se to rešiti na republičkom nivou, tu je najvažniji ministar kulture, ali on najbolje može da radi uz punu podršku Vlade", zaključila je Vučković.

Pozorišni i filmski glumac i producent Tihomir Stanić izrazio je ubeđenje da svi problemi koje ovo društvo ima već decenijama, na ekonomskom, socijalnom i etičkom planu, proističu iz odnosa prema kulturi.

"Zanemarivanje stvarnih kulturnih potreba naroda je sigurno dobar put u propast. Jedina šansa za naciju je da kulturi posveti mnogo, mnogo više i vremena i sredstava i pažnje", izjavio je on Tanjugu.

Napominjući da se ovim poslom bavi već tri decenije, da radi svakodnevno i neumorno, priznao je da mu je lična osobina to što je "ničim izazvani optimista".

"Ja sam i u ovom trenutku izuzetno optimističan, jer mislim da ili ćemo svojim radom ili ćemo svojim zahtevima postići, ili je sazrelo vreme, da ljudi koji odlučuju o novcu i sudbinama drugih shvate da je krajnje vreme da se obrati pažnja na kulturu", rekao je Stanić.

Kako je dodao, već je započeo nekoliko novih projekata, a godinama priprema projekat o Diani Budisavljević i o Jasenovcu.

"Sve to što radim svakodnevno, ne bih mogao da nastavim da nisam optimističan u odnosu na svoje lične planove i u odnosu na svest društva o potrebi da se kulturom kreira jedna nova, u krajnjem slučaju, država", zaključio je Stanić.

Osnivačica i direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung smatra da je zadatak nove vlade da vrati kulturu življenja,kulturu preživljavanja, suživota, ponašanja, običnu kulturu koja nam je potrebna kao društvu, kao naciji.

"Sa druge strane radovalo bi me još više da je neko pomenuo i umetnost zato što mislim da su kultura i umetnost dva različita pojma, pod umetnošću podrazumevamo ono što jesu balet, opera, pozorište, slikarstvo, sve umetnosti koje nemaju dovoljno prostora i koje moraju da uđu i u naš obrazovni sistem da bi sutra zaista zaživele na pravi način i da bi se neka nova publika regrutovala za budućnost", izjavila je Tanjugu Jung.

Za Beogradski festival igre koji je za deceniju postojanja postao brend Srbije, Jung kaže da može samo da se nada boljem razumevanju. Prethodnih godina postojala je sve manja podrška sa jedne strane zbog manjka sredstava a sa druge strane, zato što se ta sredstva nisu raspoređivala na pravi i kvalitetan način.

"Nadam se da će biti više kompetentnosti, da će se velikim i značajnim projektima dati veća šansa, da u vreme krize treba da biramo ono što je najbolje i što nas reprezentuje a sa druge strane, odreknemo nekih malih stvari ili onih koje su dovoljno komercijalne da mogu i same u ovom društvu tako kakvo je same da prežive", ocenila je Jung.

Koreograf i igrač Aleksandar Ilić najavu nove vlade da će naredne četiri godine posvetiti značajan prostor kulturi može da vidi isključivo iz ugla umetničke igre kojom se bavi.

"Ono što je već relevantno je su projekti koje je podržalo ministarstvo kulture i informisanja u odnosu na prošlu godinu kada smo zaista imali problem sa finasijama. Ove godine je sasvim drugačije, svi projekti koji su procenjeni da su od vrednosti za našu zajednicu i umetničku scenu, odobreni su i dobili su određena sredstva", izjavio je Ilić.

On očekuje da će se nastaviti u tom duhu, da će se podržavati umetnička igra o čemu, kako je istakao, govori i ovogodišnji Beogradski festival igre, jedan izuzetno skup festival ne samo za Srbiju nego i region, koji je izuzetno bio realizovan sa divnim gostima iz celog sveta i kompanijama koje su na svetskoj sceni broj jedan.

“To su već neke naznake da ministarstvo kulture i vlada polaže daleko veći značaj umetničkoj igri u Srbiji”, rekao je Ilić.

Proslavljeni baletski umetnik Konstantin Kostjukov na uručenju ovogodišnje nagrade Terpsihora Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga, ukazao je na probleme u baletskoj umetnosti i pozvao vladu da obrati pažnju na baletsku umetnost koja nema adekavatne uslove za život.

"Znamo da pričamo o srpstvu i naciji ali kada su u pitanju nacionalne institucije zatvaramo oči a svuda u svetu one su izdvojene finansijski i po uslovima rada. Nadam se da će ministarstvo kulture to rešiti, da ćemo imati dobru scenu kao što imaju svuda u svetu, na Istoku i Zapadu, da možemo normalno da igramo, da ćemo dobiti novu operu i scenu za balet", kazao je dobitnik prestižne nagrade "Terpsihora".

Kostjukov se nada da će nova vlada čuti njegov apel i shvatiti da je danas baletska umetnost jako bitna za kulturu jedne zemlje i njenu promociju u svetu, ona je govor tela koji je internacionalni jezik i može ići ispred jezika politike, diplomatije i ekonomije.

Ostalo

Ivan Lalić: Mikser je mesto šansi

O programu Mikser festivala, fenomenu i ideji koja ga održava, o problemima u kulturi danas, o tome zašto ministar kulture neće da ga primi i sasluša, o samoodrživosti kulturnog projekta, o Savamali i prilici koja se pruža mladim i neafirmisanim umetnicima u Kažiprstu B92, govorio je Ivan Lalić.

Ostalo petak 30.05. 11:08 Komentara: 14
strana 1 od 26 idi na stranu