Kultura 2013: Tasovac, Milanski edikt, haos i besparica

Dolazak Ivana Tasovca na čelo Ministarstva kulture, Milanski edikt, haos po upravnim odborima institucija kulture i besparica, kao i "Veliki rat" Aleksandra Gatalice obeležili su 2013. godinu, prema mišljenju kulturnih poslenika sa kojima je Tanjug razgovarao.

Izvor: Tanjug
Podeli

Za koreografa i baletskog igrača Aleksandra Ilića, najjači utisak vezan za kulturu u 2013. je što budžet nije bio dugo odobren.

"Sve državne i privatne institucije kulture u državi nisu znale šta će se dešavati sa konkursima Ministarstava kulture i Sekretarijata grada Beograda, sve je bilo usporeno, tek priznavanjem konkursa u novembru neki su se programi realizovali", rekao je Ilić.

On je istakao da su institucije kulture došle u koliziju, tražili su im potvrdu o urađenom projektu, a sa druge strane nisu imali odobrena sredstva. "Jednostavno smo se našli u ćorsokaku, nismo mogli ni da dobijemo sredstva ni da razvijamo projekat, to se odrazilo na kompletnu kulturnu scenu Srbije, dali smo sliku neozbiljnog kulturnog društva".

Koreograf i balerina Aja Jung kaže: "Ono što je obeležilo 2013. godinu je definitivno da su u kulturi postale bitnije situacije u kojima se neko bori za mesto upravnika ili mesto u Upravnim odborima od samog programa, onoga što umetnost i kultura mora da donese a to je ono što se dešava na sceni, sa čime se izlazi pred publiku".

Za Anu Jovanović, jednog od osnivača "Noći muzeja" i "Festivala nauke", 2013. je obeležio "najveći nemar za kulturu do sada", ali i godišnjica Milanskog edikta.

"Tu je i ta promena u svim institucijama, novi direktori koji su došli na čelo ustanova i sva ta obećanja da će se nešto promeniti. Već 10 godina pratimo sve promene i nije se dogodilo da je neko ispunio obećanja, nažalost", rekla je ona.

"U 2013. definitivno je kulturu obeležila godišnjica Milanskog edikta, to je dosta žalosno prošlo. To je značajan jubilej za Srbiju, a srpski narod i na kraju godine nije baš obavešten šta smo i zašto slavili i šta Milanski edikt znači za hrišćanstvo i pravoslavlje, a uložena su velika sredstva", dodala je Jovanović.

Ona smatra da je dobro što se u kulturi dogodila promena i što je neko poput Tasovca došao na čelo ministarstva, a Dejan Ristić na mesto državnog sekretara, ali njoj sve to deluje kratkoročno. Bužet jeste povećan, ali birokratske procedure nisu promenjene, sistem evaluacije nije uveden tako da više para ne znači nužno i više sreće u kulturi, rekla je Jovanović.

Za potpredsednicu Obrazovno-istraživackog društva "Mihajlo Pupin" Aleksandru Ninković Tašić najjači utisak iz 2013. nije ono što se dogodilo već ono što se nije desilo - jubilej 200 godina rođenja Petra Petrovića Njegoša je prošao gotovo neprimetno kao i 900 godina od rođenja Stefana Nemanje.

"Ako mi ne možemo na velike jubileje da se setimo značajnih ljudi, šta onda da očekujemo ostalih dana, meseci? Ako mi ne umemo da poštujemno jubileje, čemu možemo da se nadamo? Moramo da koristimo svaku priliku i koja nije jubilej i pokušamo da nam bude bolje. Ja se nadam da ćemo imati snage da se sledeće godine uhvatimo pod ruku sa velikim uzorima i pokažemo jednu drugačiju Srbiju", rekla je ona.

Za mladu spisateljicu Jovanu Ristić, autorku popularnog romana "Devedesete u kraju" protekla godina bila je u znaku približavanja visoke umetnosti širim masama od klasika na filmu (Veliki Getsbi, Krenjina), do klasika u pozorištu (Zločin i kazna, Gospođica).

Sa druge strane, u domaćoj književnosti ove godine je vidljiv uspon žanrovske literature od Dejana Stojiljkovića i Pavla Zelića do Aleksandra Tešića i Miloša Petkovića. Formirala se i publika koja to prati, a i ekipa pisaca koja im pruža interesantne, a istovremeno i kvalitetne knjige.

Za direktora Miksera Ivana Lalića, imenovanje Tasovca za ministra kulture je događaj godine. "Mislim da je on prvi čovek koji može da ono što je neka nasleđena kolotečina u institucijama kulture promeni ili da pokrene proces promena u ustanovama kulture", rekao je on.

Za rediteljku Tanju Mandić Rigonat 2013. godina je prošla u znaku raspadanja. Doneti su zakoni koji onemogućavaju normalno funkcionisanje institucija kulture, kao i život i normalan rad umetnika, među kojima zakon da neće moći da se angažuju na ugovor niti zapošljavaju ako premašuju 10 posto ukupnog broja zaposlenih u datoj ustanovi. Pritom je visina budžeta u 2013. bila na istorijskom minimumu.

"Raspadanje kažem i zbog nasrtaja na stvaralaštvo i kulturu borokratskom logikom nepoznavanja suštine i materije, jer da je iko razmislio šta je kultura, na koji način funkcionišu institucije i šta nam znače umetnici, ti zakoni na taj način ne bi bili izglasani", izjavila je Rigonat.

Ukazala je i na "cirkus sa konkursima po institucijama", a posebno na, pre dolaska novog ministra kulture, razvrstavanje na patriote i nepatriote, kao i na "nešto što nikada ranije nije postojalo - antiumetničku propagandu".

"Maltene su umetnici proglašeni za državne neprijatelje, kao da su neke secikese, alkoholičari, probisveti, manipulanti koji uzimaju pare od poreskih obveznika, a ne rade ništa. Antiumetnička propaganda je nešto po čemu ću pamtiti 2013. u njenom negativnom svetlu", izjavila je rediteljka.

"Dogodilo se, ne ponovilo se - to je poruka koju imam za 2013.", izjavio je reditelj Nebojša Bradić.

"Svake godine govorimo da je teško i da će iduće verovatno biti lakše, ali nas realnost demantuje. Podrška kulturnim manifestacijama i programima je u 2013. gotovo izostala i to je ono što je najviše obeležilo tu godinu", rekao je Bradić.

Kako je dodao, "kulturnu aktivnost su održali entuzijazam, rad i energija, uz postojeće resurse, bilo da se radi o institucijama ili civilnom sektoru".

Kao negativni utisak naveo je "nepotrebno, manifestaciono obeležavanje Milanskog edikta", a kao pozitivni "retke, ali dragocene aktivnosti poput pozorišnih festivala u Subotici i Kragujevcu".

Prema mišljenju režisera Srdana Golubovića, 2013. je obeležila haotična situacija u kulturi sa puno skandala i prepucavanja koji su doprineli da običan svet još više dobije averziju prema kulturi i pomisle da je kultura taman prostor u kome njihov poreski novac troše razni prevaranti, muljatori i kvaziumetnici.

Stvar je počela sa najnižim procentom novca za kulturu u proteklih dosta godina. Potom su usledili sukobi između v.d. institucija kulture i upravnih odbora kao i haos koji se desio, nesporazumi, svađe, skandali oko izbora upravnika nacionalnih institucija kulture, rekao je on.

"Mi koji se bavimo kulturom poslali smo lošu i pogrešnu sliku u javnost i pomogli političarima koje kultura ne zanima da zaista možda imaju pravo da misle da im nije ni potrebna", smatra Golubović.

Za ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade Aleksandra Gatalicu, najjači utisak u 2013. godini ostavili su čitaoci.

"Više od knjiga, više od nagrada - oni su potvrdili da nije tačna predstava da se u Srbiji čita malo i mahom loše štivo. Čitaoci širom Srbije pročitali su "Veliki rat" tako pronicljivo i sa razumevanjem da je to bilo više nego ohrabrenje za pisca", rekao je Gatalica.

"Najkrupniji događaj koji bi valjalo zaboraviti, kada bi to bilo moguće, jeste saznanje da država i dalje ne brine o knjizi, ne mari za književnike i njihovu publiku i da se oni koji bi među državnim službenicima trebalo da budu prvi zaštitnici umetnosti, drže čas kao da su zbunjeni, čas kao da su ljuti što ih neko uopšte pita da li bi nešto učinili", rekao je on.

Ovo u najmanju ruku budi nespokoj pred nastupanje 2014. godine, zaključio je Gatalica.

Ostalo

Preminuo dirigent Imre Toplak

U Novom Sadu je u nedelju, 29. decembra, u 81. godini preminuo Imre Toplak, dirigent i profesor novosadske Akademije umetnosti u penziji, saopštilo je Srpsko narodno pozorište (SNP).

Ostalo ponedeljak 30.12. 17:02 Komentara: 2

NKSS: Što pre pristupiti “Kreativnoj Evropi"

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) apelovala je na Ministarstvo kulture i informisanja da što pre finalizuje proceduru pristupanja Srbije programu "Kreativna Evropa", koji od 1. januara 2014. zamenjuje program "Kultura 2007-2013".

Ostalo nedelja 29.12. 17:34 Komentara: 0
strana 1 od 33 idi na stranu