Loše stanje lektorata: Nemar gasi srpski jezik

Status lektorata srpskog jezika u svetu je ugrožen, broj mesta gde se izučava drastično opada. Iz godine u godinu gase se naši lektorati, ili se u nedostatku nastavnika postavljaju lektori hrvatskog ili bosanskog jezika. Ukinuti su srpski lektorati u Sidneju, Kelnu, Salcburgu, Granadi, Torinu, smanjuje se obim izučavanja u Trstu, Kaunasu...

Ovo su rezultati nedavno sprovedenog istraživanja o sadašnjem stanju lektorata srpskog jezika u svetu, u okviru Tempus projekta.

"Lektori su naši ambasadori. Oni prenose sliku o našoj kulturi i državi, šire uticaj i na privredu. Dugo nemamo lektora u Moskvi. U Beogradu, gde imamo oko 300 Slovenaca, imamo lektora za slovenački, u Ljubljani, gde živi oko 10.000 Srba nemamo lektora za srpski, već naš jezik u Ljubljani predaje hrvatski lektor. Država ne pokazuje ozbiljnost da reši ovaj problem, koji se sam neće rešiti", kaže za "Novosti" profesor Veljko Brborić.

U vreme postojanja SFRJ, kako podseća Brborić, status srpskohrvatskog jezika na brojnim evropskim i svetskim univerzitetima u okviru slavističkih katedara je bio dobar, a briga o lektoratima bila je institucionalno rešena. Zadatak da brine o lektoratima imao je Republički zavod za međunarodnu naučnu, kulturnu, tehničku i prosvetnu saradnju. Raspadom zemlje Zavod je prestao da postoji i Srbija danas nema jedinstveni organ koji je zadužen za lektore. Više se ne zna čiji je to posao.

Istraživači Tempus projekta naglasili su da se srpskohrvatski učio u više od 30 država, samo u Francuskoj na više od 20 univerziteta, a sličan status imao je i u Italiji i Nemačkoj. Radilo je na stotine naših lektorata. Raspadom Jugoslavije pojedini lektorati postali su lektorati srpskog jezika, a ostali lektorati - hrvatskog. U novije vreme otvoreni su i lektorati crnogorskog i bosanskog jezika.

"Nastale su nove okolnosti, a Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci su imali potrebu da se dokažu, i to su radili preko jezika. Bili su navalentni, nisu žalili sredstva, i osvajali su lektorate. U Bariju je, tako, lektorat postao crnogorski, a kada izgubite lektorat teško ga je vratiti", kaže Brborić.

Sadašnja mapa naših lektorata dovoljno govori: kao samostalni studijski program srpski jezik se danas izučava u samo 12 gradova u Evropi.

"Briga o srpskim lektoratima je pitanje nacionalnog identiteta i istorije", kaže za naš list književnik i nekadašnji lektor Milisav Savić.

O odsustvu državne strategije za širenje srpskog jezika u svetu svedoči za "Novosti" i Srđan Papić, koji poslednje četiri godine predaje u Poljskoj, prvo na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu, a od ove godine na Šleskom univerzitetu u Katovicama.

"Pre tri godine bilo je 45 srpskih lektorata, a 2012. je ispalo da ih ima 27. Sad ih već ima 26, pošto mi je koleginica iz poljskog grada Opola javila da nas i tamo gase. Znači kvartalno gubimo po jedan, dok se, recimo, Hrvati, drže na više od 60 lektorata", kaže nam Papić.

Problem je, po njegovim rečima, u finansiranju lektorata, jer, kako kaže, nigde na svetu lektore ne plaćaju samo zemlje domaćini. Svaka država u regionu, dodaje Papić, ima telo koje se bavi lektorima, i ono je u sklopu Ministarstva prosvete.

"Naše ministarstvo finansira šezdesetak stranih lektorata u Srbiji, a nema za tridesetak srpskih po svetu. Lektorima se ne uplaćuje čak ni staž ni socijalno u Srbiji", kaže Papić. Od države - ništa

"Nudili su mi mesto u Nižnjem Novgorodu gde je plata svega 300 evra, a ko je lud da ide maltene u Sibir za te pare", kaže Srđan Papić. "Zato tamo nemamo lektora, a Hrvati imaju, jer ga dotira njegova zemlja. Naše Ministarstvo prosvete praktično finansira širenje stranih kultura po Srbiji, što nije loše, a naša promocija nestaje. Poljak koji u Novom Sadu radi kao lektor poljskog dobija od srpskog ministarstva asistentsku platu od 800 evra, a ja od - 400. Pritom, od naše države ne dobijam ništa, a Poljak dodatno od Poljske dobija još nekoliko stotina."