Zavirite u Titovu kolekciju carskih darova

"Političari i državnici retko su bili u prilici da daju i primaju poklone. Tito je u tome bio izuzetak", navela je v.d. direktora Muzeja istorije Jugoslavije Neda Knežević. Nova izložba tog muzeja otvorena 21. jula pokazuje deo raskošnih darova koji su iz vladarskih pozicija pristizali u tadašnju SFRJ kao poklon Josipu Brozu Titu.

Posetioci izložbe tako imaju jedinstvenu priliku da na jednom mestu pogledaju darove iz vredne kolekcije, od kojih neki predstavljaju istorijski važne predmete, dok neki dočaravaju daleke zemlje iz kojih dolaze. Izložbu je otvorio ministar kulture i informisanja Bratislav Petković koji je podsetio prisutne na ugled koji je SFRJ uživala nekada u svetu, tvrdeći kako Srbija taj ugled, uprkos zbivanjima poslednjih godina, i dalje održava.

"Pored velikog truda poslednjih decenija da urušimo svoj ugled, uverio sam se da smo i dalje veoma cenjeni u zemljama Trećeg sveta. Ovaj muzej je deo naše mladosti, mi smo tada lepo živeli i imali ugled", rekao je Petković.

Kustosi izložbe su Veselinka Kastratović Ristić i Momo Cvijović, dok je za dizajn postavke zadužena Mina Milovančević.

Momo Cvijoviæ (Foto: Tanjug / Tanja Valiè)

U periodu od 1941. do 1980. godine Tito se susreo sa više od 350 šefova država, zabeleženo je oko 170 poseta, a po pozivu boravio je u 73 zemlje.

Najraniji poklon koji je Josip Broz Tito dobio iz jedne kraljevske kuće ujedno je i najstariji primerak izložen ovom prilikom u muzeju. U pitanju je antički korintski šlem, koji datira sa kraja VII – početka VI veka pre naše ere. Tito je ovaj dar dobio od kralja Grčke Pavla I, a oko bronzanog šlema postoji i niz zagonetki jer uprkos tome što je izliven u punoj ratničkoj formi, izrađen je u znatno manjim dimenzijama, zbog čega nije mogao imati praktičnu svrhu.

Foto: Tanjug / Tanja Valiè

Kustos Momo Cvijović kao najzanimljiviji poklon izdvojio je ukaz Kira Velikog, takozvani Kirov cilindar, koji se smatra prvim pisanim spomenikom o ljudskim pravima.

"Original se čuva u Britanskom muzeju, a na svetu postoji samo još jedna replika koja se nalazi na drugom spratu u zgradi Ujedinjenih nacija. Ovaj predmet pronađen je u zidinama Vavilona, ispisan je klinastim pismom i u njemu se pominju verske tolerancije, slobodan izbor profesije, ukidanje ropstva", kazao je Cvijović.

Foto: Tanjug / Tanja Valiè

Tu je i glava Bude - dar avganistanskog kralja Mohabeda Zahira, figura kamile od srebra - poklon jordanskog kralja Huseina, maketa carskih dvokolica koju je poklonio princ Kambožde Norodom Sihanuk, maketa prestola Selasija, kutija norveškog kralja Olafa Petog, zlatna kutija sa brilijantima od marokanskog vladara Hasana Drugog, ris od porcelana - dar danske kraljice Margarete Druge i princa Henriha, kutija za nakit koja datira sa kraja 19. i početka 20. veka - poklon japanskog princa Akihita i princeze Mičiko...

Cvijović navodi kako su predstavnici različitih zemalja imali različite zahteve kada je u pitanju ceremonija "primopredaje". Tako su američki zvaničnici uvek zahtevali da se poklon uruči u što privatnijoj atmosferi, daleko od očiju javnosti, jer su i njihovi pokloni bili takve prirode. S druge strane, Kinezi su voleli da od celog događaja naprave mali spektakl o kom bi se dugo pričalo.

Foto: Tanjug / Tanja Valiè

Zanimljivo je da je britanska Kraljica Elizabeta bila posebno zabrinuta za svoj poklon, desetak papagaja, da je imenovala posebnog ambasadora koji je nadgledao izgradnju kaveza i put papagaja u SFRJ. Nakon što je poklon uručen, od Tita je tražena dozvola da se o tom događaju objavi kratka vest u britanskoj štampi, jer je procenjeno da bi se taj gest veoma dopao Britancima, navodi Cvijović.

"Pravila igre" nalagala su da se na svaki poklon mora dostojanstveno odgovoriti, ali kako kaže Cvijović, Tito je ipak bio "štediša" kada su pokloni u pitanju i veoma je vodio računa o tome šta poklanja. Među njegovim najčešćim poklonima bile su slike i skulpture, radovi tada poznatih državnih umetnika, dok je za istorijski važna umetnička delia Tito želeo da ostanu u zemlji. Tako je na primer zabeleženo,tvrdi Cvijović, da je Tito poklonio samo dve slike Paje Jovanovića, jednu

Foto: Tanjug / Tanja Valiè

Cvijović je skrenuo pažnju na poklone koji se ne mogu videti na izložbi - one koji su opravdano odsustni kao što su vile u Marakešu i Adis Abebi i 12 parova papagaja od engleske kraljice Elizabete Druge, i na one koje još nisu pronašli, kao što je žardinjera od muranskog stakla koju je poklonio holandski princ Bernard.

Foto: Tanjug / Tanja Valiè

Izložba će biti otvorena od 21. jula do 25. avgusta svakoga dana osim ponedeljka od 10 do 20 časova, a dva puta sedmične biće organizovana stručna vođenja. Detaljne informacije o postavci i muzeju možete pronaći OVDE.