"Nauka kod nas ne sme biti siromašna"

"Te nagrade imaju višestruki značaj. Ako se dobro usmere, možemo nešto da učinimo. Razume se ne treba očekivati da će one promeniti našu stvarnost, ali mogu da budu element, koji na izvestan, skroman, ali važan način utiče na razvoj društva", rekao je Hajdin u intervjuu Tanjugu.

Akademija je prošle godine dodelila nagradu za fiziku dr Milutinu Blagojeviću i nagradu za hemiju, biologiju i srodne nauke dr Igoru Paštiju, a imaju nameru da ustanove i nagrade za humanističke nauke.

Akademik Hajdin kaže da time "ističu najbolje". "Treba ovim nagradama dati značaj. Ako možemo da pišemo svakog dana o (Novaku) Đokoviću, što nije rđavo, možemo da pišemo o tim ljudima, jer njihovi rezultati često, naročito iz grana koje nagrađujemo ovog puta, imaju praktičan značaj i mogu biti od interesa za običan svet", ocenio je on.

Hajdin smatra da dodelom nagrada, koje se sastoje od povelje i novčanog iznosa od 10.000 evra, Akademija podstiče ljude da se bave naukom, a na taj način ukupno podiže naučni i kulturni nivo naroda. "Tehničke i inženjerske discipline imaju poseban značaj. Njih nagrađivati znači davati podsticaj onima koji hoće nauku da primene u životu i da preko toga poboljšaju standard ovoga naroda", istakao je on.

Kada je ustanovljenje nagrada za humanističke nauke u pitanju, Hajdin kaže da je problem što nije lako naći sponzora.

"Tu bi trebalo sponzor da bude država, a država nema para u ovom trenutku. Drugo je što su humanističke nauke delikatne i dodela nagrada može da izazove i neprijatne polemike", objasnio je Hajdin.

Jedan od prioriteta SANU jeste briga za naučni podmladak. "Ono što je moja krajnja misao za neku bližu ili dalju budućnost jeste da sve ovo podstiče i mlade ljude, počev od zabavišta i osnovne škole, da u nauku ne gledaju kao na nešto vrlo daleko, što ne razumeju. Napraviti nauku razumljivom za mlad svet je vrlo važan zadatak", dodao je predsednik SANU.

On je primetio da u visokorazvijenim zemljama naučnici svetskog ranga, nobelovci, često pišu za decu, narod, dok u Srbiji popularne literature nema mnogo.

"Ono što želimo posebno jeste da odagnamo, ako je to moguće, strah od matematike kod male dece. Tome doprinose roditelji koji nisu to nikad naučili, pa onda smatraju da i njihovoj deci to ne treba", rekao je Hajdin. Osvrnuvši se na odlazak mladih stručnjaka iz Srbije, predesdnik SANU je primetio da mladi gledaju kako da bolje žive i ako to ne mogu u svojoj zemlji, odlaze, i to treba razumeti.

"Ja polazim od stvari, koje se ovde javno mnogo ne spominju, jer nisu popularne niti politički niti društveno. Mladi gledaju da podignu svoj standard i ako im se za to pruži prilika negde drugde, nisu tolike patriote da bi ostali u Srbiji. I to treba razumeti", rekao je Hajdin.

On je dodao da te ljude, koji su otišli iz zemlje, treba "koristiti na jedan razuman način, da pomognu razvoj svoje zemlje, da u saradnji sa onima koji su ostali unapređuju našu nauku i praksu".

"To su krupni zadaci za koje je potrebno dosta znanja i dosta maste. Ovde toga nema dovoljno", primetio je Hajdin. Predsednik SANU je naglasio da nauka u siromašnoj zemlji ne bi trebalo da bude siromašna. "Malo je čudno kad neko tako kaže, ali je činjenica da, računajući na našu dijasporu, čitav niz naučnika, profesora, direktora instituta po svetu, njihov uticaj ili uticaj bogatih ljudi u svetu, mogao bi da učini dosta za promociju nauke ovde", objasnio je Hajdin.

On je rekao da imaju nameru da privuku ljude koji su otišli iz Srbije i koji su često inostrani članovi SANU. "Siguran sam da nije veliki problem da se ti ljudi založe, pa i u materijalnom smislu. Više je problem što oni hoće da znaju za šta se njihov novac upotrebljava", dodao je.

Situacija u nauci u zemlji se, prema Hajdinovim rečima, može poboljšati preraspodelom sredstava, ali se, dodaje, ne mogu činiti čuda ako se ukupno nema dovoljno para.

"Može se u izvesnom smislu preraspodelom učiniti da ne zamru one oblasti nauke koje se razvijaju bilo da su u pitanju fundamntalne, bilo primenjene.

U našem siromaštvu država smogne neke pare za plate naučnim radnicima u institutima, ali za troškove koje oni imaju u istraživanjima sredstva su mala i ove godine će se još više smanjiti. To će uticati na rezultate rada", ocenio je Hajdin, naglasivši da država ne sme da dozvoli da propadnu grane značajne za razvoj zemlje.

"Predstoje nam velika odricanja, ali to ne može večno da traje. Ja sam optimista. I u ovoj situaciji može što šta da se uradi bar na nivou Akademije", dodao je Hajdin.