"Revolucijom se ne menja čovek“

Kako gledate na čudnu situaciju u kojoj se nalazi Srbija?

Godine 1952. Oskar Davičo je napisao poemu „Čovekova Čoveka“ gde je ispitao druge mogućnosti čoveka.

Ako pogledamo sadašnje ljude ili čitamo hroniku onda se moramo zamisliti otkuda revolucionarima ideja da ce se čovek promeniti, promenom političkih odnosa u društvu.

Stranke veruju da se ovim promenama menja i čovek. Mi smo sada partokratsko društvo. Kada se promeni politička konstalacija izborima, članovi jednih partija se povlače a drugi dolaze. Institucije se menjaju a ne čovek. To je bila utopija i zabluda da će se revolucijom stvoriti drugačiji čovek.

Gde su nestali revolucionari?

Za revolucionare glasa 0.5% glasača, dok jako mnogo glasa za poludesne stranke. Srbi misle da, ako se uvede kapitalizam, svi ćemo postati bogati. To je obećavala i socijalistička revolucija, onda ćemo svi živeti u staklenim kućama.

Kad gledas nove sportke hale i paviljone i hale, zaista su od stakla ali tu ne živi niko.

Da li pratite vesti o Kosovu?

Ne pratim ja njih, one prate mene. Kako otvoriš televizor, paraf, da li da se podere ili zgazi... Ja sam za taj paraf, da ne bude zabune. Da ne mislite da sam protiv, zato što se osećam progonjen od vesti.

Krajnje je vreme da prestane zategnutost između Srba i Albanaca. Nije dobro da dva susedna naroda žive u zategnutost. Irci i Englezi žive na istom poluostrvu a zategnutost među njima traje punih 40 godina.

Mislite da će se normalizovati odnosi na neki način?

Trebalo bi, ako osvane doba razuma. Ako smo stali na ludi kamen ili je pred nama doba sumračnih agresija, onda Bože pomozi.

Kada je reč o samoj Srbiji, ako se parafom jedan posao završio, kako vam izgleda politika u Srbiji?

Ima mnogo lenjosti u Srbiji, primer je fudbalska utakmica sa Škotskom, njihovi navijači su očistili sneg. Gde su bili navijači Srbije? Sedeli po kafanama, drmali vinjake i politizirali. Jako je mnogo punih kafana a malo užurbanih zaposlenih ljudi.

Da li ste za ulazak u Evropsku uniju?

Jesam jer Srbi su evropski narod. Još od vremena Nemanje, Srbi su stupili na evropski scenu. Srbija je jedna od prvih evropskih država. Ja zazirem od Evrope, razumno je zazirati od jednog istorijskog eksperimenta koji nema presedana. To nikada nije bilo tako.

Vi razlikujete Evropu i EU?

Evropa kao kontinent je stvorila dva svetska rata. Evropa je jedno od najvećih istorijskih zala u 20. veku. Teško je verovati u to da EU živi dahom opšteh čovečanstva. Mnoge države počinju da se bave uvozom a pitanje je da li EU ostvaruje harmoniju, ne ostvaruje. Ali je ipak dobro što umanjuje sukob oko granica.

Šta bi se desilo da ne uđemo u EU?

Naši pametni državnici smatraju da bi prvi bile ugrožene penzije. Ja kao penzioner, rekao sam dajte taj paraf, volim da primam penziju.

Kako se zove vaša naredna knjiga?

Ona se zove „Mokrinski patuljci“, večeras treba da napišem pretposlednje poglavlje.

Moj pradeda je tvrdio da je u ormančiću video patuljke a ja sam tvrdio da njegov unuk Raša ima dara da vidi patuljke, naravno u knjizi. Poenta moje knjige je 1. Svetski rat kada su u Mokrin došli ruski zarobljenici da rade zemlju na imanju moje mame pa su došli Srbi pa za njima Francuzi a za njima i crnci iz Afrike.