Blaga Narodne biblioteke Srbije

Poslednje zaveštanje istaknutog duhovnika, svetitelja i vladara biće dostupno publici u specijalnoj komori-vitrini od četvrtka, pa do 31. marta. Narodna biblioteka Srbije je do ovog vrednog dokumenta 1959. godine došla kupovinom, pišu Novosti.

Petar Prvi Petrović Njegoš, kanonizovan kao Sveti Petar Cetinjski, bio je mitropolit crnogorski i vladar od 1782. do 1830. godine. Osim po pobedničkim bitkama protiv Turaka, u istoriji je ostao upisan njegov plan o stvaranju slavenoserbske države, koja bi obuhvatala Bosnu, Srbiju, Hercegovinu, Crnu Goru i Boku Kotorsku, sa prestonicom u Dubrovniku. Plan je bio da ruski car bude i car Srba, dok bi crnogorski vladika bio njegov savladar, ali nikad nije ostvaren.

U zaveštanju, koje je 18. oktobra 1830. u Cetinju izdiktirao svom sekretaru Simeonu Milutinoviču, između ostalog, traži oproštaj od svog naroda, ako ih je sa nečim povredio:

„Molim svakoga Crnogorca i Brđanina maloga i velikoga, kojemu sam što sagriješio ili kakvu žalost učinio, da mi svak oprosti, od svega srca i duše, i tako ja opraštam svakojega maloga i velikoga, koji mi je gođ što sagriješio, prosto da je od mene svakomu zadovjek i na strašni Božji Sud o vtoromu Hristu Bogu prišestviju.“

Na samrtnom času, Petar Prvi Petrović je bacio anatemu na sve koji ne veruju u njegove poslednje reči i preporuke ili na onoga koji „ne bi sve tako poslušao“.

„Isto tako da Bog dade i onome koji bi vas od vjernosti k blagočestivoj i hristoljubivoj Rusiji odlučiti poiskao i svakojemu, ako bi se koji iz vas Crnogoracah i Brđanah našao da pomisli odstupiti od pokroviteljstva i nade na jedinorodnu i jedinovjernu našu Rusiju da Bog da jaki te od njega živoga meso otpadalo i svako dobro vremenito i vječno odstupilo“ - poslednje su reči u testamentu Svetog Petra Cetinjskog.

Svom narodu on je ostavio u amanet da ga „s mirom u tišini i ljubavi opštenarodnoj krotko“ ukopaju i ožale, „da ne bi ni krvnik krvniku tader progovorio ni gorke riječi“.

„A ja na moje mjesto nasljednikom i upraviteljem od svega mojega, narodskoga i crkvenoga činim i ostavljam sinovca mojega Rada Tomova (p. a. kasnije Petra Drugog Petrovića Njegoša), u kojega se nadam da će biti čovjek od posla i od razuma, koliko je preblagi Otac Nebesni blagoslovio podariti, i kojega Bogu i Caru našemu i svemu narodu crnogorskom i brdskom na vijeki preporučavam svijem srcem i svom dušom“, piše u testamentu.