Godina Milanskog edikta u Srbiji

Čitanjem Milanskog edikta i svečanim koncertom duhovne muzike u Nišu je obeleženo 1.700 godina od proglašenja Milanskog edikta kojim je ustanovljena verska ravnopravnost i sloboda ispovedanja hrišćanstva.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli

Svečanosti u Narodnom pozorištu u Nišu prisustvovali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej, koji su kopredsednici Organizacionog odbora, kao i predstavnici diplomatskog kora i verskih zajednica, a domaćin večeri je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin.

"Zaslugom svetog cara Konstantina hrišćani su postali slobodni, postali su deo društva sa pravima koja su imali i ljudi drugih religija, sa imovinom i slobodom rada i delovanja", ukazao je poglavar SPC.

On je poručio i da je ovo trenutak, ne samo da se ponosimo time što je car Konstantin "apostol među carevima" rođen u Nišu, već da se ugledamo na njegov duhovni preobražaj i sagledamo plodove koje je taj preobražaj doneo u umetnosti, kulturi, muzici, nauci, književnosti - rečju, koliko je doprineo ljudskom životu uopšte.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, na otvaranju je poručio da Srbija i danas živi po principima tog dokumenta.

"Srbiji je čast što se ova godina svetkuje u našoj zemlji. Srbija i danas živi po principima Milanskog edikta... Njeni građani imaju zagarantovanu slobodu veroispovesti ili pravo da slede i veruju bez uznemirivanja", poručio je Nikolić.

On je rekao da ovo nije demonstracija kulture sećanja već istinska slava jednog od najvećih civilizacijskih dokumenata.

Citirajući delove Milanskog edikta, Nikolić je rekao da su poruke cara Konstantina aktuelne i svevremenske i da ih mi promovišemo kao opšte vrednosti čija principijelnost i humanost, na ponos čovečanstva, ostaju kroz vekove - kao putokazi i kao luč.

Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković izjavio je da Milanski edikt ima veliki značaj za Srbiju, jer je to prvi akt tolerancije u istoriji civilizacije, a ova godina je šansa da se poboljša kulturna ponuda i turizam zemlje.

On je takođe rekao da nije slučajno što se svečanost povodom 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta održava baš u tom gradu, jer je to sredina između istoka i zapada o čemu svedoči i mesto Medijana gde je car Konstantin rođen.

Ministar je kazao da će čitava 2013. biti u znaku obeležavanja Milanskog edikta, što će biti šansa Srbiji da poboljša kulturnu, ali i turističku ponudu.

Petković je, međutim, ukazao da ovo nije prva proslava Milanskog edikta.

"Posle Balkanskih ratova 1913. i velike epidemije kolere Srbija je obeležila 1.600 godina Milanskog edikta, a to je zabeležno i na filmskoj traci na kojoj je snimljeno 23 minuta proslave", podsetio je ministar.

On je precizirao da je te godine centralna proslava održana 29. decembra, jer je 14. septembra, kada je pravi datum, još tokom tog vrelog leta, vladala kolera i tifus.

"Tada je u Nišu bila sva elita, bilo je svo sveštenstvo i kralj. I mi imamo dužnost da se odužimo precima", rekao je ministar.

U završnom delu nastupao je hor Sretenjskog manastira iz Rusije koji ima tradiciju dugu 600 godina i na repertoaru ima više od 200 pesama.

Večerašnjom svečanošću započeta je realizacija projekata "Milanski edikt 313 - 2013, Srbija" koji će u Srbiji trajati do kraja oktobra, do kada će biti održan niz prigodnih manifestacija, predstava i izložbi.

Centralni skup će, kako je planirano, biti održan takođe u Nišu 6. oktobra, kada se očekuje dolazak najviših predstavnika pravoslavnih i Rimokatoličke crkve, kao i hrišćanskih vernika iz sveta.

Za ceremoniju kojom počinje obeležavanje 17 vekova Milanskog edikta vlada veliko interesovanje medija, budući da je prati oko 70 domaćih i stranih redakcija.

Rimski car Konstantin Veliki (272-337), rodjen u Naisusu (Niš), potpisao je 313. zakonski tekst kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana.

Prema predanju, Konstantinove vizije i snovi u kojima mu se ukazao labarum ili Hristov monogram i reči: "Pod ovim znakom ćeš pobediti" (In hoc signo vinces) usmerili su ga u bitku u kojoj je pobedio nadmoćnijeg protivnika, tako da je sled dogadjaja bilo donošenje akta o toleranciji prema hrišćanima.

"Danas smo, dakle, doneli spasonosnu i pravičnu odluku da apsolutno nikome ne bude uskraćeno pravo da izabere i sledi božju službu hrišćanske religije i da svakom bude slobodno da um svoj okrene onoj religiji za koju smatra da je u skladu s njegovim stavom, tako da to božanstvo nama bude blagonaklono, brine o nama i pruži nam svoju brigu i zaštitu", navedeno je u ediktu koji su potvrdili svojim potpisima savladari, carevi Konstantin i Licinije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 25 idi na stranu