Godina edikta je šansa za Srbiju

Kopredsednici Organizacionog odbora su predsednik Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej, a okvirni budžet za sve programe koji će se održati tokom godine je 340 miliona dinara, plus 120 miliona za Medijanu.

Ministar kulture Bratislav Petković istakao je na konferenciji za novinare da je ovaj jubilej značajna stvar za Srbiju i podsetio da je pre 17 vekova Milanski edikt postavio temelje vrednosti celokupne naše civilizacije.

Akt o toleranciji, kojim je zabranjeno proganjanje hrišćana, doneo je rimski car Konstantin, rođen u Nišu (tadašnjem Naisusu).

"Ovo je velika šansa za Srbiju da prikaže svetu šta ima od spomenika i kulturnog nasleđa, a i da predstavimo našu turističku ponudu", rekao je on dodavši da će se Organizacioni odbor truditi da kulturni programi budu na visokom nivou.

Petković je napomenuo da je i pre 100 godina tada mala Srbija, izmoždena balkanskim ratovima, kao i epidemijom kolere, smogla snage da obeleži jubilej - 16 vekova Milanskog edikta.

O tome postoje dva filmska zapisa, jedan se upravo obnavlja u laboratoriji u Beču, a drugi je već priređen i oba će biti prikazana u okviru predstojećih svečanosti, najavio je ministar.

"Mi imamo veliku obavezu da jubilej obeležimo na najbolji način, ali to nije lako u kratkom roku, jer prethodna vlast nije radila na tome", ukazao je Petković.

Foto: Beta, Vladimir Milovanoviæ

Vladika bački Irinej rekao je da je 1913. Srpska pravoslavna crkva organizovala jubilej zajedno sa državom.

"I ovoga puta je bila inicijator, ali prethodna vlast nije želela da aktivno učestvuje u programu zajedno sa Crkvom. Našli smo se u situaciji da sami organizujemo koliko možemo. Na sreću, pogled državnih struktura na smisao ovog jubileja je promenjen i formiran je zajednički odbor", istakao je on.

Biće sadržaja koje organizuje samo Crkva, kao što su liturgijski, dok je država zadužena za kulturne programe za koje Crkva nema mogućnosti.

"Ovaj model, uz odvojenost Crkve i države, jeste evropski model, gde svako ima svoj delokrug, ali smo pozvani na saradnju. Neće biti preklapanja, nego će se sadržaji prožimati", rekao je on.

Vladika Irinej je podsetio da je crkveni deo već formulisan na Saboru SPC maja prošle godine, sa dve glavne dimenzije.

"Prva se tiče naše Crkve kao domaćina, u okviru njene jurisdikcije. Biće centralna crkvena proslava vezana za zasedanje Sabora u drugoj polovini maja 2013. uz niz manifestacija i naučni skup za koji je zadužen Bogoslovski fakultet. Drugi deo biće na jesen, a centralna manifestacija je 6. oktobra - svečana liturgija sa učešćem poglavara pravoslavnih crkava i gostima, visokim predstavnicima drugih crkava i međunarodnih organizacija", najavio je on.

Važan aspekt jubileja, prema njegovim rečima, jeste mogućnost da Srbija bude mesto susreta predstavnika hrišćanskih crkava, pa i šire.

"Verovatno će i druge zemlje održati liturgije, na kojima ćemo mi biti gosti", dodao je on pominjući Rim, Carigrad, Milano, kao i gradove u Turskoj, Nemačkoj, Engleskoj koji su na neki način povezani sa carem Konstantinom.

Vladika je istakao da je "u Evropi malo poznato da Srbija ima, posle Italije, najviše sačuvanih spomenika iz tog doba, što pokazuje naš evropski identitet".

Pomoænica ministra kulture Slavica Trifunoviæ i savetnik predsednika Srbije Radoslav Pavloviæ (Foto: Beta: Vladimir Milovanoviæ)

Savetnik predsednika Srbije Radoslav Pavlović najavio je da će biti sedam ključnih događaja, a prvi je 17. januara u Nišu kada se otvara Godina edikta.

"Imaćemo trodimenzionalni spektakl ispred Narodnog pozorišta i u njemu. Koncert duhovne muzike održaće ruski hor Sretenjskih manastira. Taj hor važi za najbolji na zemlji. Ima 26 članova, a pevaju kao da ih je 206", rekao je on.

Na otvaranju će govoriti gradonačelnik Niša Zoran Perišić, ambasador Rusije Aleksandar Čepurin kao domaćin večeri, zatim papski nuncije, patrijarh Irinej i predsednik Nikolić, uz direktan prenos na RTS, najavio je Pavlović.

Ideja je da svaki od sedam glavnih programa podrži neka strana država. Tako će posle Rusije koja pomaže dolazak hora Sretenjskog manastira, Italija dati logistiku za izvođenje Verdijevih opera "Aida" u Viminacijumu i "Trubadur" u Niškoj tvrđavi, a Nadbiskupija beogradska podržaće praizvedbu opere "In hoc signo" Dejana Miladinovića, rekao je Pavlović.

On je napomenuo da su i vlade nekih islamskih zemalja zainteresovane da učestvuju u programima i pokažu svoju toleranciju.

Glavni rukovodilac programa, pomoćnica ministra kulture za međunarodnu saradnju Slavica Trifunović izjavila je da ovaj jubilej stavlja Srbiju i Niš u centar sveta.

"Imamo čast i obavezu da promovišemo kulturno-istorijsko nasleđe, kao i vrednosti mira, slobode, tolerancije i da takvu sliku o Srbiji pošaljemo u svet", rekla je ona.

Organizatori su se zbog kratkog vremenskog roka potrudili da od institucija kulture uzmu ono najbolje što već imaju i uklope ga u ovaj kontekst, a srećom neki umetnici su unapred spremali adekvatne programe, rekla jeo na pominjući muzičara Sanju Ilića, nišku pozorišnu predstavu o Konstantinu, opere...

Još je važnije, kako je rekla, ono što će ostati u Nišu - sređeno arheološko nalazište Medijana. Plan je da se u junu prikaže 500 kvadratnih metara mozaika starog 17 vekova, a da se do jeseni podigne i spomenik caru Konstantinu.