Danas je Evropski dan jezika

Na skupu će na temu "Evropski dan jezika: Značaj multilingvalizma" govoriti dekan Filološkog fakulteta Aleksandra Vraneš, Vensan Dežer, ministar Žarko Obradović, profesor Filološkog fakulteta Ranko Bugarski i prodekan Zoran Paunović.

Skupu u Sali heroja prisustvovaće direktori stranih instituta kulture u Srbiji - austrijskog, britanskog, francuskog, italijanskog, nemačkog i španskog.

U amfiteatru Filološkog fakulteta od podneva do 16 sati biće održan umetnički preogram u okviru koga će gitarista Uroš Dojčinović izvesti "muzičko putovanje oko sveta". Zatim će biti prikazan dokumentarni film "Udala sam se za Srbina" o pet engleskih dama koje su se udale u Srbiji, a na kraju će biti priređen koncert indonežanske muzike.

U galeriji "Progres" će biti održan celodnevni program posvećen različitosti jezika i kultura u Evropi koji organizuje kancelarija Saveta Evrope u Beogradu u saradnji sa kompanijom "Oven i Oven". Program počinje u 11 i traje do 20 sati.

Evropski dan jezika ustanovljen je 2001. godine odlukom Saveta Evrope i uz pokroviteljstvo Evropske unije u uverenju da je višejezičnost na starom kontinentu dragocena realnost koju treba sačuvati, vrednovati i braniti u budućnosti.

U razgovoru povodom međunarodne konferencije "Kultura u dijalogu" koja će se održati na Filološkom fakultetu od 28. do 30. septembra, dekan Filološkog fakulteta Aleksandra Vraneš izjavila je juče, povodom tog skupa, da se "jezik čuva našom svešću i našom potrebom da ga imamo, a ne borbom protiv tuđica".

Ona je, na pitanje kako ona vidi "odbranu" srpskog jezika, istakla da "jezik može da prima strane uticaje ali je bitno da se sačuvaju njegova sintaksa i morfgologija".

"Insistiranje na, navodnoj, čistoći jezika vodi negativnom kraju", navela je dekan fakulteta na kome se, pored srpskog jezika i književnosti, izučavaju još 33 strana jezika.

Ona je podsetila da u svetu postoji ideja o ugroženosti "malih" jezika i jezika nacionalnih manjina u sredinama gde dominira jezik najbrojnijeg naroda, ali da, i pored te činjenice, ne veruje da će engleski postati apsolutnu univerazalno sredstvo komunikacije, odnosno "lingva franka".

Ugroženost takozvanih malih jezika potvrđuje i najnovija studija o njihovom digitalnom izumiranju.

Prema studiji koju je uradila evropska META-NET mreža, sa 60 istraživačkih institucija iz 34 zemlje, čije je sedište u Berlinu, najmanje 21 od 80 evropskih jezika je u opasnosti od digitalnog izumiranja, jer su ostali bez pisma koje može biti informatički obrađeno, saopštio je beogradski Matematički fakultet, član mreže.

U studiji, u čijoj je pripremi učestvovalo više od 200 eksperata, ocenjivana je podrška informatičkih tehnologija za svaki od jezika u četiri oblasti: automatsko prevođenje, govorna interakcija, analiza teksta i raspoloživost jezičkih resursa.

Nekoliko jezika, kao što su islandski, letonski, litvanski i malteški ocenjeni su najnižom ocenom u sve četiri oblasti, jer ni za jedan od tih jezika nije zaključeno da postoji "odlična podrška", ali je samo za engleski jezik ocenjeno da je podrška "dobra".

Za engleskim slede holandski, francuski, nemački, italijanski i španski, za koje postoji "umerena podrška".

Za jezike kao što su baskijski, bugarski, katalonski, grčki, mađarski i poljski postoji "fragmentarna podrška", što i njih svrstava u skup jezika sa visokim stepenom rizika.

Ovoj grupi jezika pripada i srpski, kao i svi drugi jezici sa prostora bivše Jugoslavije, navodi se u saopštenju i ističe da je Evropa uspela da ukloni gotovo sve granice između pojedinih zemalja.

"Međutim, jedna granica još postoji i čini se neprobojnom, to je nevidljiva granica koju predstavljaju jezičke barijere i koja ometa slobodan protok znanja i informacija", piše u studiji.

Inače, u Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika, što čini oko tri odsto od ukupnog broja jezika na svetu.

U svetu se govori 6.000 do 7.000 jezika, dok se, na primer, na teritoriji Rusije, gde živi 148 miliona stanovnika, govori daleko najveći broj jezika - od 130 do 200, u zavisnosti od kriterijuma.