Iskreno o kulturi: Nema rešenja

Tribini u KC Grad prisustvovali su predstavnik Demokratske stranke Bojan Milosavljević i Liberalno-demokratske partije Nenad Prokić, a tema je bila posvećena programima stranaka u oblasti kulture na nacionalnom nivou.

Veliko nezadovoljstvo prisutnih je izazvao stav predstavnika LDP-a da se u kulturi ne može uraditi gotovo ništa za jedan mandat i da, stoga, nema ni razloga govoriti o programima.

“Važno je konstruisati novi kulturni model, ali to je dugoročan posao. Bojim se, ko propada 20 godina, isto toliko godina će se dizati. Ove godine u budžetu Grada Beograda nije bilo uopšte novca za nove pozorišne predstave, pa se to nekako naknadno regulisalo. Okupaciona vlast u Beogradu je imala više razumevanja za pozorište nego aktuelna. Mi smo društvo sa epohalnom krizom”, navodi Prokić.

On je rekao i da se u Srbiji moraju rešiti neka mnogo krupnija pitanja, mora se odlučiti u kom pravcu će se društvo razvijati, pa tek onda formulisati konkretne korake.

Predsavnik DS-a izneo je predlog da se umetničko obrazovanje pripoji Ministarstvu kulture jer je “Ministarstvo prosvete uvek potkusurivano i ne razmišlja se o umetničkom obrazovanju“.

Na pitanje kakva je njihova ideja za rešavanje problema Narodnog pozorišta, Prokić iz LDP-a je odgovorio da za Narodno pozorište, za sada, nema rešenja.

“Narodno pozorište nije postiglo nikakve rezltate u proteklih deset, petnaest godina. Ne zna zbog čega je osnovano, ne zna šta treba da bude na repertoaru, pliva u nekom bezvazdušnom prostoru. Lično ne bih voleo da budem u situaciji da rešavam pitanje Narodnog pozorišta jer to nije posao za jedan mandat. Ko vam bude rekao da će problem Narodog pozorišta biti rešeno pre 2030, taj vas laže. “, navodi on.

Žučna rasprava vodila se i oko pitanja povećanja izdvajanja iz republičkog budžeta za kulturu. Milosavljević nije želeo da obeća 2% izdvajanja za kulturu sa obrazloženjem da za to nema novca.

“Ne znam iz kog resora da uzmem pare, a da dam kulturi. Je l iz socijalne zaštite, je l prosvete?“, priznaje on.

Milosavljević nije bio optimističan ni u pogledu rešavanja pitanja korišćenja javnih prostora jer, kako navodi , problem je u Zakonu o javnoj i privatnoj svojini i u tom pogledu, kultura ima mnogo problema, kao što je i pitanje “legata u kojima su umetnici imali svoje ateljee i sada njihove porodice to žele da prisvoje“. Prokić smatra da se pitanje javnih prostora može rešiti, kao i do sada, uz veliki pritisak javnosti.

Obojica predstavnika su se složila da nije moguće formulisati velike ciljeve u kulturi jer još uvek nema kompletnog uvida u činjenično stanje, šta sve u kulturi ne funkcioniše. Ipak, Milosavljevićeva ideja je bila da se treba fokusirati na kulturu za mlade i decu kako bi se “kroz 5 ili 10 godina pojavila generacija koja će imati interesa za kulturu”.

Veliki broj prisutnih pred kraj tribine napustilo je salu sa obrazloženjem da od prisutnih predstavnika nisu čuli nijednu ideju šta se u kulturi može promeniti, već samo opise katastrofalnog stanja kojeg su i sami svesni.