Da li Srbija ima kulturnu politiku?

Za Lajpcigom kaskamo petneast godina, zvanična kulturna politika za decu i omladinu nije definisana, zaposleni u državnim ustanovama kulture primaju najniže zarade u odnosu na kolege u javnom sektoru, a država posle 2000. godine kulturu nije ni svrstala među svoje prioritete.

Izvor: PR
Podeli

Ovo su samo neki od zaključaka koji će biti obrazloženi u 130. broju časopisu „Kultura“ čija se promocija održava 18. maja (12h) u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu.

Istraživanje tog Zavoda pokazuje da je čak 72,4% zaposlenih u kulturi i trećina anketiranih građana u Srbiji nezadovoljna stanjem u kulturi.

U ovom broju časopisa date su i uporedne analize savremenih kulturnih politika velikog broja evropskih zemalja. Na tim istraživanjima radili su studenti master studija UNESCO katedre za kulturnu politiku i menadžment u kulturi Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i postdiplomci beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti i Fakulteta političkih nauka.

Ako bi javni rashodi za kulturu nastavili da rastu po prosečnoj godišnjoj stopi od 6%, Beograd bi dostigao nivo javnih rashoda za kulturu Lajpciga za 15 godina, a Londona i Lajpciga za deceniju.

Na promociji novog broja „Kulture“ govoriće Vesna Đukić, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Ana Stojanović, istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka i Višnja Kisić, doktorant na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

strana 1 od 55 idi na stranu