Tasovac: Pomirenje nezamislivo bez kulture

U govoru na Drugoj svetskoj konferenciji ministara kulture, u okviru Svetskog foruma o interkultularnom dijalogu, Tasovac je ove tvrdnje ilustrovao nedavnom premijerom nove postavke Šekspirove drame Romeo i Julija, u režiji Mikija Manojlovića, u kojoj su zajedno nastupali glumci iz Beograda i Prištine.

U ovom izvođenju Kapuleti govore na srpskom, a Montegi na albanskom jeziku, i to bez prevoda, podsetio je Tasovac i objasnio da kroz jezičko višeglasje ove složene i zahtevne predstave odzvanjaju i razorna sila mržnje i vanvremenska snaga ljubavi.

To nas snažno i iskreno podseća da je u svakom duboko podeljenom društvu, sa svežim, nezaceljenim ranama, pomirenje sasvim nemoguće zamisliti bez dijaloga različitih kultura, ocenio je Tasovac, ističući da je kultura ogledalo svakog društva.

Prema njegovim rečima, materijalno i nematerijalno nasleđe, kreativne industrije i različite forme umetničkog izraza u velikoj meri utiču na sliku koju pojedinci, i čitave zajednice, stvaraju, kako o sebi, tako i o drugima.

Kroz kulturu svi mi razvijamo snažan osećaj pripadnosti, ali i svest o izuzetnosti različitih tradicija, verovanja i pogleda na svet, objasnio je Tasovac, koji smatra da kultura nije samo izvor kolektivnog pamćenja, već i jedan od ključnih faktora društveno-ekonomskog razvoja.

Kultura je spona između idealizovane, sublimirane slike o prošlosti i odlučne, aktivne i dinamične vizije budućnosti koje svako društvo želi da izgradi za sebe, naglasio je Tasovac.

U vreme kada ratovi, masovne migracije, ekonomska previranja i strukturalne promene i dalje potresaju čitav svet, napomenuo je Tasovac, negovanje i očuvanje interkulturnog dijaloga predstavlja jedan od kamena temeljaca za stvaranje društva neopterećenog predrasudama i okrenutog budućnosti.

Zato zaštita i promocija kulturne raznolikosti mora biti osnova svake odgovorne kulturne politike, poručio je Tasovac i podsetio da je Srbija među pet zemalja u svetu izabranih za sprovođenje nacionalnih konsultacija na temu "Kultura i razvoj" za Agendu razvoja UN posle 2015. godine.

Građani Srbije prepoznali su kulturu kao sredstvo razvoja i potrebu za negovanjem odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije, istakao je Tasovac i konstatovao da je, rezultatima konsultacija koji su preneti UN, Srbija doprinela međunarodnoj debati o značaju kulture.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije je pre osam meseci započelo reviziju kulturne politike, u saradnji sa Savetom Evrope, rekao je Tasovac i ukazao na potrebu za što širim učešćem javnosti u kulturnim dešavanjima, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.

Kako konkretne primere koji proizlaze iz nove strateške orijentacije kulturne politike u Srbiji, on je pomenuo manifestaciju "Muzeji Srbije" i novi program "Gradovi u fokusu".

Prema rečima Tasovca, Forum u glavnom gradu Azerbejdžana je još jedna snažna potvrda globalne važnosti kulture i zajedničkoj posvećenosti interkulturnom dijalogu.

Bez kulture, ne samo da bismo zaboravili sopstvenu prošlost, nego bismo istovremeno i izgubili šansu za zajedničku budućnost, zaključio je Tasovac.

Konferenciju u Bakuu otvorili su ministar kulture i turizma Azerbejdžana i visoki predstavnik generalnog sekretara UN, dok su u debati učestvovali ministri iz 50 zemalja i predstavnici međunarodnih organizacija, kao što su UNAOC, ISESCO, Savet Evrope, UNESCO i Svetska turistička organizacija.

Tema Foruma je bila posvećena kulturi i održivom razvoju, kao i unapređenju interkulturnog dijaloga u svetu.

Ministri su govorili o izazovima i različitim praksama koje se odnose na održivi razvoj, kada su u pitanju kulturno nasleđe i kulturne industrije, i izazovima javnog finansiranja institucija kulture.

Ukazano je i na opasnosti koji prete kulturi i kulturnom nasleđu u svetu, pre svega zbog nerazumevanja i nepoštovanja različitih kultura.

Predstavljeni su i različiti primeri kulturnih politika koje zemlje primenjuju radi unapređenja interkulturnog dijaloga i time doprinose toleranciji, posebno u konfliktnim i postkonfliktnim zonama u svetu.