"Ulaganje u kulturu je blago koje ostaje zauvek"

Veličković živi i radi u Parizu ali su njegove aktivnosti u velikoj meri okrenute ka Srbiji, pa je zahvaljujući njemu godišnje u Galeriji Haos moguće videti dve izložbe francuskih umetnika i svake godine se dodeljuje nagrada za crtež mladim umetnicima koja nosi njegovo ime.

"Smatram da je naša likovna scena, pogotovo beogradska, itekako živa uprkos mnogim i velikim problemima pre svega po pitanju finansiranja galerijskih institucija, ali i samih autora", rekao je Veličković Tanjugu.

On je dodao da mu nije jasno kako se umetnici dovijaju i kako uspevaju da rade na kreativnom planu zbog opšte teške situacije. "To je hrabro i angažovano ponašanje", ocenio je poznati umetnik i podsetio da su dve naše najveće institucije zatvorene, Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ali da se kroz ponudu u galerijama "koliko-toliko" pokriva likovna radoznalost građana.

Veličković se podsetio 1960ih, 1970ih pa čak i 80ih godina prošlog veka primetivši da je tada bila veoma izražena tendencija koja je bila usmerena na otkupljivanje radova umetnika. "To su bili obavezni otkupi, sa raznim komisijama i to je segment koji je ovde potpuno zamro", prisetio se on.

"U tom socijalističkom, Titovom vremenu postojala je institucija za kulturne veze sa inostranstvom", rekao je on i dodao da je tek prilikom čitanja svoje bibliografije, dok je spremao svoju biografiju, uvideo u kojoj meri su cirkulisale naše izložbe u svetu.

Dobitnik Nagrade grada Beograda za 2013. je primetio da se svet veoma interesovao za našu kulturnu scenu, ali da smo sad već pali u zaborav.

Foto: Tanjug/Dragan Stankoviæ

"Kreativnost našeg naroda je veoma velika, ne samo u likovnim, već i u drugim vrstama umetnosti" ocenio je Veličković. Međutim, on se zapitao kako će nova vlast da se snađe sa kulturom. "Oni (političari) treba da znaju da je njihovo trajanje veoma kratko, a ulaganje u kulturu je ogromno blago i ono ostaje zauvek".

Iako Beograđani mogu videti dela francuskih umetnika, situacija u obrnutom slučaju je potpuno drugačija. U Parizu postoji Kulturni centar Srbije, jedini u svetu, u kojem se organizuju izložbe naših umetnika, ali samo onih koji su već tamo, bilo da borave ili žive, i dodao da je trenutno veoma ograničeno prisustvo beogradskih umetnika u tom gradu, rekao je on.

Takođe, ukazao je i na nedostatak pravih kolekcionara u Srbiji. Veličković je objasnio da umetnici u svetu funkcionišu tako što galerije ostvare saradnju sa njima, zatim im prave izložbe, prodaju dela, a ta saradnja može da traje i ceo život.

On je ocenio da i u Srbiji postoje kvalitetni umetnici koji zaslužuju da njihova dela budu predstavljena u profesionalnim galerijskim prostorima u Parizu, ali da je to teško ostvarljivo.

Foto: Tanjug/Dragan Stankoviæ

Svedoci smo da je u Srbiji moguće platiti bilo koju galeriju ili instituciju i izlagati u njoj. To postoji i u Francuskoj, ali po oceni ovog akademika tamo izlažu samo umetnici druge i treće kategorije dodavši da verovatno i među njima ima onih koji zavređuju pažnju.

"Ne prihvatam kao način rada da umetnici plate da izlažu, ali ako je to jedino rešenje kako bi uspeli da prikažu svoja dela onda je to u redu" rekao je on, mada je potom ipak dodao: "protiv sam bilo kakvog plaćanja galerijskim, odnosno muzejskim institucijama".

Veličković je kazao i da u Srbiji postoji jedan broj umetnika koji bi mogao da rame uz rame stane sa francuskim kolegama i da bude prisutan u galerijama tamo, "ali to je baš teško, s obzirom da se uvek u inostranstvu gleda sa podozrenjem prema strancima, ne samo našim ljudima".

U ovim uslovima on mlađim generacijama poručuje da ostave uključen svoj unutrašnji "motor", da slede svoj put i da pre svega ostanu svoji bez ikakvog kompromisa sa tržištem, kolekcionarima i galerijama.

"Aktivnosti galerija ovde su neobjašnjivo velike, ali ono što je bitno za mlade je da treba živeti i raditi od nečega, pa su žrtve velike", primećuje on i zaključuje da u Srbiji postoje čitave generacije ljudi koje nikada nisu kročile u Narodni muzej i da to predstavlja kulturološku blokadu čije posledice ćemo tek videti.