Dve knjige D. Maksimović za kraj jubileja

Prema rečima upravnika Zadužbine Staniše Tutnjevića, to su Zbornik radova "Nad celokupnim delom Desanke Maksimović" i "Folklorni elementi u stvaralaštvu Desanke Maksimović" Snežane Paser.

O Zborniku radova "Nad celokupnim delom Desanke Maksimović" u kome je sakupljeno 25 izlaganja sa međunarodnog naučnog skupa održanog u Soko gradu 16-18. oktobra ove godine, koji je priredio prof.dr Tutnjević, govorio je Jovan Pejčić.

On je podsetio da se uoči ovogodsišnjeg jubileja završio rad na celokupnim delima pesnikinje.

Zadužbina je u saradnji sa Službenim glasnikom objavila devet tomova koji imaju 7.000 strana a još je preostao 10. tom u kome treba da bude kompletna bibliografija pesnikinje, radovi o njoj kao i njen životopis.

O Desanki Maksimović (1898-1993), istakao je Pejčić, napisana je čitava mala biblioteka iz kojih je izdvojio monografska dela kojih ima više od deseta a posebno je naveo tri knjige razgovora sa pesnikinjomiz pera Miloša Jevtića kao i Spomenicu koja je štampana povodom njenog 100. rođendana.

Pejčić je objasnio da su se tekstovi iz ovog zbornika pre svega bavili duhovnim aspektom Desankinog stvaralaštva koji su do sada nedovoljno naučno ispitani kao što još nije obrađen uticaj njene poezije na srpske kompozitore koji su napisali muziku za mnoge pesme.

Iako je do sada štampano 12 tematskih zbornika o Desanskinom delu ovaj koji se bavi celokupnim stvaralaštvom je za sada jedinstven, podvukao je Pejčić.

O drugoj knjizi "Folklorni elementi u stvaralaštvu Desanke Maksimović" koja je nastala na osnovu doktorske disertacije Snežane Paser govorio je nje mentor prof. dr Boško Suvajdžić.

On je istakao da je "autorka koristeći složene intertekstualne zahvate pokazala kako se pesnikinja u svom delu odnosila kako prema tradicijskoj matrici i folklornom predtekstu, tako i prema delima savremenih srpskih pisaca i prethodnika koji su predstavljali onaj lanac tradicije iz koje je izrastao i oformio se pesnikinjin umetnički pogled na svet".

U ozbiljnoj naučnoj studiji Paserova, ocenio je Suvajdžić, zaključuje da je Desanka Maksimović od samog početka bila okrenuta narodnom stvaralaštvu (motivi, toposi, leksika, stih), ali je istovremeno bila otvorena i za moderne tekstove srpske književnosti (slobodan stih, pesme u prozi, inverzija u sintaksi pesničkog jezika, mistična/onostrana vizija ljubavi).

"Paser je u knjizi čitaocima sa komparativnog stanovišta akcentovala procese prožimanja usmenih vrsta u sklopu oblikovanja novih autorskih formi i ukazala na bogate slojeve paganskog nasleđa u delima Desanke Maksimović, kao i na intenzivna i postojana prelivanja mitološke matrice, obrednog pamćenja i lirske osećajnosti u repertoaru najveće srpske pesnikinje dvadesetog veka", zakjljucio je Suvajdžić.