Novi Barns, Pamuk i Beket za Sajam knjiga

Trenutno bez sumnje najčitaniji turski pisac ne samo u Srbiji već i širom Evrope, Orhan Pamuk će kroz svoja dela i ove godine biti prisutan na Međunarodnom sajmu knjiga, koji se od 20. do 27. oktobra održava na Beogradskom sajmu.

Geopoetika je ovoga puta za poštovace Pamukovog pisanja priredila roman “Tiha kuća”. U pitanju je Pamukov drugi roman, ali je u ovom slučaju reč o prevodu revidiranog turskog izdanja iz 2012. godine.

Nakon velikog uspeha sa nagrađivanom knjigom “Ovo liči na kraj”, pred srpskim čitaocima je još jedno delo Džulijana Barnsa. U pitanju je njegov novi roman “Nivoi života”, koji će domaći čitaoci premijerno naći na Sajmu knjiga.

Osim toga, Geopoetika će na ovom festival knjige i reči predstaviti i kritičko izdanje “Sabrane kratke proze 1929 – 1989” Samjela Beketa, u kojem je čuveni stručnjak S.E. Gontarski napisao i poseban Predgovor srpskom izdanju.Biće objavljen i roman “Kuća od zemlje” američke folk ikone Vudija Gatrija, koji je tek nedavno pronađen i objavljen u SAD i objavljen kao prva knjiga izdavačke kuće Džonija Depa.

Čitaocima će takođe biti predstavljena i nova knjiga Borisa Miljkovića “Kuvar ili Šta mladi umetnik može da nauči od advertajzera, mašine, budale?“.

Geopoetika je nedavno predstavila i nekoliko svojih novih izdanja, koja će takođe biti dostupna na Sajmu knjiga. Tu je pre svega istorijski roman “Beogradski Druzi” Rebija Džabira, koji je tom piscu prošle godine doneo arapskog Bukera, Međunarodna nagrada za arapski roman (IPAF).

Roman govori o čoveku čiji se život okreće naglavačke surovom igrom sudbine, a radnja počinje 1860. godine u Bejrutu, u Libanu, neposredno nakon građanskog rata. Hana Jakub, hrišćanin, prodavac jaja, neverovatnom igrom slučaja primoran je da zamenjenog identiteta deli sudbinu grupe Druza, boraca, političkih protivnika vlasti, osuđenih na tamnovanje daleko od domovine. Ovaj roman prati dvanaest godina njegovog zatočeništva i neizrecive patnje koju je doživeo u Beogradu i drugim delovima Balkana.

Novu knjigu prevedenu na srpski ima i Kristofer Houp, koji je uspeo da napiše roman koji poseduje egzistancijalnu dubinu prave, velike literature, i privlačnu snagu vrhunskog trilera. “Lov na anđele” prati “bivšeg” čoveka koji je olako poverovao da prošlost pripada isključivo prošlosti.

Sadašnjost će ga, međutim, lišiti te iluzije i prinuditi da još jednom prođe kroz mračni lavirint zanosa i otrežnjenja, ljubavi i mržnje, života i smrti. Kroz taj lavirint, čiji su zidovi sagrađeni u obličju bezimene, ali prepoznatljive totalitarne države (bezimene zbog toga što totalitarne države neizbežno pate od krize identiteta, a prepoznatljive zbog toga što sve cinično liče jedna na drugu), Čarlija Krokera vodi utvara Džoa Endžela, njegovog druga iz detinjstva. Utvara ili anđeo, anđeo čuvar ili anđeo uništenja, pitanja su na koja Kroker ne ume da odgovori, i ta zapitanost pretvara njegovu priču u povest o lovu na anđele.

„Nije to bila ljubav, to osećanje koje je vladalo između njih dvoje. To je bila neka tajnovita solidarnost.“ Ovako jedan od likova romana opisuje odnos između sredovečne Kler i njenog pet godina mlađeg brata Pola. Njih dvoje čine okosnicu romana “Tajnovite solidarnosti” Paskala Kinjara.

Čitalac otkriva čudnovatu Kler, ženu prirode, koja se bavi prevođenjem sa petnaestak jezika, i to preko priča likova, a iz tih priča na videlo izlazi i davnašnja tajna koja je odredila živote brata i sestre i tajnovitu solidarnost među njima.

“Pišem zato što je to jedini način da govorim, a da ćutim”, tvrdi autor Paskal Kinjar (1948), dobitnik najvažnijih francuskih književnih nagrada. Pre nego što se 1994. potpuno posvetio pisanju, radio je kao urednik u izdavačkoj kući Galimar, bio univerzitetski profesor i pokrenuo više, sada već veoma uglednih, muzičkih festivala. Pojedina njegova dela adaptirana su za film. Na srpski su do sada prevedeni njegovi romani “Sva jutra sveta” i “Terasa u Rimu”.