Drugo kolo "Srpske proze u prevodu"

Naslovi drugog kola koji su objavljeni u prevodu na engleski jezik su "Constantin's Crossing" (Konstantinovo raskršće) Dejana Stojiljkovića (prevod Randall A. Major), zatim "Destiny Annoted" (Sudbina i komentari) Radoslava Petkovića (prevod Terence McEneny) i "Kaya, Belgrade and the Good American" (Kaja, Beograd i dobri Amerikanac) Mirjane Đurđević (prevod Alice Copple - Tošić).

Osnivač i glavni urednik "Geopetike" Vladislav Bajac je podsetio da je 2009. pokrenuta edicija srpske proze u prevodu, u saradnji sa Ministarstvom kulture, jer mu je podrška bila neophodna a cilj je da se međunarodnoj čitalačkoj publici omogući da (ponovo) otkrije ovu zanimljivu književnu teritoriju u jugoistočnoj Evropi.

Bajac je ukazao na jedan izuzetan uspeh srpske literature postignut zahvaljujući prevodima na engleski jezik, da su prvi put u istoriji jugoslovenske i srpske književnosti tri srpska autora istovremeno ušla u širi izbor za jednu od pet najznačajnijih svetskih književnih nagrada - "IMPAK Dablin" (IMPAC Dublin Literary Award).

On je objasnio da se za ovu izuzetno cenjenju internacionlanu nagradu šalju predlozi iz biblioteka širom sveta a žiri vrši odabir koji će romani ući u širi izbor i ove godine su se u njemu našli "The Box" (The Box) Slavoljuba Stankovića (prevod Vladimir Radonjić), "Fear and Servant" (Strah i njegov sluga) Mirjane Novaković (prevod Terence McEneny) i "Hamam Balkania" (Hamam Balkanija) Vladislava Bajca (prevod Randall A. Major).

Bajac je naveo da su se pojavile izuzetno pohvalne kritike i takođe su neki izdavači iz sveta pokazali interesovanje za odabrane naslove.

On je veoma srećan da ni na jedan prevod nisu stigle žalbe iz sveta što je veliko ohrabrenje za tim koji priprema odabrane naslove da budu štampani na engleskom jeziku.

O prevodilačkom poslu govorila je jedan od urednika Ivana Đurić-Paunović koja je priznala da im je rad na drugom kolu bio donekle olakšan, jer su već stekli izvesna iskustva radeći na prvom, ali ne treba imati iluzija da postoje savršeni prevodi.

"Ovo su poetički i žanrovski veoma raznovrsne knjige i ceo tim prevodilaca i urednika se trudio da što vernije prenese šta je autor želeo da kaže", kazala je ona.

Dvoje autora, Mirjana Đurđević i Dejan Stojiljković, čiji se knjige upravo prevedene bili su veoma srećni što su ušli u ovaj elitni izbor i što su dobili kvalitetne prevode svojih dela na engleski.

Đurđevićeva je otkrila da je za "Kaju", dok je pisala, želela da dobije neku nagradu grada Beograda pošto je njen rodni grad jedan od glavnih junaka i da eventualno bude štampan u ediciji "Geopoetike" o gradovima, ali to se nije zbilo već je dobila mnoog više - regionalnu nagradu "Meša Selimović" i ušla je u ediciju proze u prevodu.

Stojiljković je priznao da su mu uzori bili anglosaksonski pisci i da je primetio da se to više može prepoznati u engleskim prevodu nego u srpskom originalu.