Nušićev "Ujež" ponovo u SNP-u

Najstariji domaći teatar tako, posle skoro 35 godina, na svoju scenu vraća taj Nušićev komad, koji po opštim ocenama nije među boljim delima našeg velikog komediografa, ali svakako nosi njegov pečat i zahvalan je za izvođenje u svim vremenima.

Napominjući da postoji predrasuda o tome da se taj komad bavi takozvanim ženskim pitanjem, reditelj je na konferenciji za novinare istakao da tu nije reč o feminizmu ili antifeminizmu, nego da se Nušić i u tom delu bavi "glupošću, koja može da bude jednako muška koliko i ženska".

Ovo je priča o tome kako je simulacija nekakvog društvenog, javnog rada, koji u suštini ne donosi nikakvu karijeru niti eventualno materijalnu korist, u stvari zanemarivanje i uništavanje sopstvene porodice, rekao je Milenković.

On je dodao da svaku uzvišenu ideju, poput istinskog humanitarnog rada, "uvek prati i njeno izopačenje" i to je ono čime se bavi Nušić odnosno čime se neprestano bavi komedija, kako u Srbiji između dva svetska rata tako i u ovoj današnjoj.

Upravnik SNP-a Aleksandar Milosavljević istakao je da je reditelj ponudio odličan koncept za predstavu "Ujež", našao pravu "kopču" s našom stvarnošću, bez ikakvog "nasilja nad tekstom", stvorivši tako odlično delo.

Pozorište, kakvo je SNP, dužno je da ima na svom repertoaru Nušićeve komade, rekao je Milosavljević, napominjući da je i u ovim vremenima "poželjno da ima i komediju, ali ovo je komedija nad kojom ćemo, kad je budemo gledali, imati itekako da razmišljamo".

U godinama borbe za žensku emancipaciju tridesetih godina minulog veka, konzervativci i tradicionalisti burno su reagovali na različite vidove afirmacije žena na društvenoj pozornici Kraljevine Jugoslavije.

Nušić je to učinio svojim delom "Ujež", što je skraćenica od Udruženja jugoslovenskih emancipovanih žena, u kojem je ismejao ondašnji javni angažman žena i njihovo udruživanje.

Scenograf ove predstave je Juraj Fabri, kostimograf Jasna Badnjarević a igraju Dragomir Pešić, Gordana Jošić-Gajin, Jovana Mišković, Marko Savić, Marija Medenica, Aleksandar Gajin, Miroslav Fabri, Jugoslav Krajnov, Lidija Stevanović, Rade Kojadinović i drugi.