Tri romana Elfride Jelinek u Srbiji

Kako je rekao izdavač Petar Živadinović, odabrana su tri njena, možda najbolja literarna dela - ,,Pijanistkinja",,,Ljubavnice " i ,,Izgnanici" i igrom slučaja sva tri romana su prevele žene.

Na konferencij za novinare povodom ovog izdavačkog poduhvata, Živadinović je naglasio da se sredina iz koje je potekla Jelinekova trudila da je marginalizuje, jer je progovorila na potpuno nekonvencionalan način o porodici, položaju žene u društvu, o ljubavi i seksualnosti, ali danas joj niko ne može osporiti da je najbolja književnica nemačkog govornog područja 20 veka.

Najbolji dokaz da je Jelinekova opravdano napadala malograđanski duh, buđenje neofašizma i slične pojave u savremenom društvu, je to da je ekstremna desnica u Austriji organizovala napad na književnicu i od tada je dobila strah od izlaska u otvorene prostore i nije se ni pojavila na dodeli Nobelove nagrade.

Prevodilac Biljana Golubović, koja živi u Nemačkoj, otkrila je javnosti da je roman ,,Izgnanici" iz 1980. godine pisan na osnovu istinitog događaja i uzburkao je javnost kada se pojavio, jer je dao veoma mračnu sliku o odnosu nemačkog društva prema mladima čije su posledice nasilje, duševne bolesti, a bavi se temama koje su vezane za nacizam i komunizam.

Prema romanu ,,Izgnanici" Elfride Jelinek je napisala scenario, a Franc Novotni je snimio i igrani film 1982. godine.

Jelena Kostić Tomović, koja je prevela ,,Ljubavnice" naglasila je da je Jelinekova u knjizi parodirala veoma popularne ,,domovinske romane" o idiličnom životu na selu gde svi žive srećno okruženi porodicom i tako je nastala oštra, beskompromisna kritika društveno nametnutih modela ljubavi, braka i seksualnosti.

Roman ,,Pijanistkinja", za koji se u našoj sredini čulo pre nego što se u Srbiji bilo šta znalo o Jelinekovoj, jer je prikazana ekranizovana verzija ,,Profesorka klavira" sa Izabel Iper u glavnoj ulozi, ima njaviše autobiografskih elemenata, istakla je prevodilac Tijana Tropin.

Ona je podsetila da je Elfride Jelinek imala veoma složen odnos sa majkom i ako je sa njom živela do kraja života. Takođe, Jelinekova je studirala muziku i svoje egzistencijalne strepnje je prenela junakinji ovoga romana.