Bekim Fehmiju: Vrela ljubav u senu i ljute guske "Podižem joj šiškice i milujem je po licu"

Lep i prozračan dan. Na sebi imam gaćice s naramenicama, s crno‑belim kvadratićima. Bos i golih ramena, sa Bukurošom sedim u njenoj bašti ispod duda. Ona ima kratku kosu.

Šiške joj padaju po tamnokestenjastim očima, uvek punim radosti . Uši joj pokrivaju polušestice. Na sebi ima, isto kao ja, pamučne gaćice, ali roze-bele. Tišinu toplog podneva remeti samo zujanje pčela kraj košnica, poređanih pored zida u dnu dvorišta. Bukuroše se vragolasto smeje. Uzima me za ruku i vodi pre‑ma senari. Ulazimo unutra.

„Za sobom zatvaramo vrata.

Ogromna je, lepo uređena i čista. Puna je prigušene treperave svetlosti i hladovine. Nasred senare se nalazi ogroman svetloplavi sanduk, do pola napunjen senom.

Ulazimo u sanduk. Ležeći, tonemo. Dugo se gledamo. Jedino se čuje šuštanje sena.

Nešto nam se steglo u grlu. Podižem joj šiškice i milujem je po licu. Skidam joj naramenice. Ona se svuče potpuno. Svučem se i ja. Ležem preko njenog toplog tela...

Ne znam koliko je to trajalo...

Odjednom, obasja nas jaka svetlost. Vidim kako nam se približava neka prilika. Pretrnuli smo od straha. Bukurošin brat Riza stoji preneražen. Izbezumljeno viče i grdi nas.

Mene je u trenutku podigao uvis kao perce, i, dodajući mi gaćice, spustio me na zemlju, uz jednu pljusku o debelo meso kao pratnju...

Ne znam kako sam navukao gaćice, a već sam bio izvan senare, izbezumljen, i to ne od pljuske koja me još peče, već od ogromnog jata ljutih gusaka koje se našlo preda mnom. Daleko je od senare do izlazne kapije. Idem i plačem.

Guske pružaju vratove prema meni i šište. Trčim i vrištim. One jure za mnom. Ne znam kako sam se dokopao kapije...

Šta li će mi raditi kod kuće?!“