Počelo snimanje filma povodom 80 godina od stradanja srpskih logoraša VIDEO

Tokom Drugog svetskog rata, 4.060 zatvorenika je poslato iz bivše Jugoslavije u Norvešku kao robovski radnici. Njih 2398 je izgubilo život. Većina je umrla u pet logora na severu Norveške. Jedan od njih je bio u Karasjoku. U ovom logoru je više od 70% zatvorenika umrlo u roku od nekoliko meseci.

Knut Flovik Turasen – pisac i istoričar

Srpski zarobljenici poslati su u Norvešku od leta 1942. i tokom rata u nekoliko grupa.

U Norveškoj su završili na nekoliko mesta, a ovde je trebalo da izgradi infrastrukturu za nemačke okupatorske snage.

Pet logora su vodili SS-ovci i u tim logorima su bili izuzetno brutalni.

Najseverniji od ovih logora bio je u Karašjoku, ovde su u leto 1942. došla 374 zarobljenika, zatvorenici su došli iz Srbije i takozvane nezavisne države Hrvatske, neki od njih su došli u okviru ustaškog genocida, samo zato što su Srbi, drugi zato što su se borili protiv Nemaca, među njima su bili i partizani i četnici.

Zatvorenici u Karašjoku trebalo je da izgrade put između Norveške i Finske. Tokom jedva šest meseci postojanja ovog logora 262 zatvorenika su umrla.

Umrli su od zlostavljanja, gladovanja, bolesti i surove klime.

Nemački oficiri su dovedeni iz koncentracionih logora u Nemačkoj, većina nemačkih stražara dolazila je iz nemačke policije reda.

Bilo je i 20 Norvežana koji su radili kao zatvorski čuvari, oni su bili veoma brutalni, a nekoliko njih je osuđeno za ubistva i napade nakon rata.

Meštani Karašjoka, Norvežani, mnogi od njih Laponci – Sami, bili su svedoci stradanja srpskih zarobljenika i pokušali su da im pomognu koliko su mogli.

Zatvorenicima su obezbeđivali hranu, odeću i, u većini slučajeva, lekove, što je pomagalo zatvorenicima da prežive.

Bilo je pokušaja bekstva, jedan od njih je bio 17-godišnji Srbin Života Lupulović.

Pomogli su mu Sami, koji su nomadski narod koji živi u prirodi i bavi se uzgojem irvasa.

Nažalost, Nemci su zarobili Životu i pogubili ga. Kada su ga odveli, nosio je tipičnu odeću Samija.

Života je mučen i pogubljen, ali je odbio da preda svoje norveških pomagače. Ovo su priče koje želimo da pronađemo i istaknemo u našem filmu.

Želimo da pokažemo ko su bili ti srpski zarobljenici, da pričamo o uslovima u logoru, o stražarima, ko su bili i zašto su postali tako brutalni i želimo da ispričamo priču o norveškim pomagačima.

Sledeće godine navršava se 80 godina otkako su zatvorenici došli u Norvešku, nadamo se da će naš film pomoći da se objektivno istakne ova priča i istovremeno biti znak sećanja na sve Srbe koji su u Norvešku došli kao zarobljenici tokom rata, i oni koji su preživeli i oni koji su sahranjeni na norveškom tlu, kaže Turesen za sajt Srpska istorija.

Branko Dimeski – pisac i publicista

Hteo bih da zahvalim svima koji su pružili podršku realizaciji filma, pre svega porodicama logoraša, koji su se odazvali našem pozivu i pristali da ispričaju istinu o stradanju svojih najbližih u norveškim logorima za vreme Drugog svetskog rata.

Takođe, veliku zahvalnost dugujemo i Norvežanima koji su dovodeći svoje živote u opasnost pomagali srpskim logorašima deleći im hranu, odeću i na kraju pomagali im da se neki od njih domognu slobode.

Hteo bih da iskažem zahvalnost Đorđu Bojaniću, glavnom i odgovornom uredniku sajta Srpska Istorija, na pomoći koju nam je pružio u prikupljanju kontakata sa porodicama logoraša.

Povodom 80 godina od stradanja srpskih logoraša u norveškim logorima ovaj film treba da nas seti na pretke i njihove žrtve koju su podneli i da ukaže na značaj ostvarene slobode, kako nama, tako i pokolenjima posle nas, kaže Branko Dimeski za sajt Srpska istorija.

Kjetil Palmquist - režiser filma

Snimljeno je mnogo materijala i više intervjua. Takođe, u filmu ćete videti svedočenja logoraša kao i očevidaca stradanja srpski logoraša.

Snimali smo na severu Norveške , ali ćemo uskoro snimiti i u Srbiji.

Biće prikazan film, a nadam se i serijal na temu stradanja srpskih logoraša u norveškim logorima, kaže režiser Kjetil Palmquist za sajt Srpska istorija.

Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Hvala mojim prijateljima publicisti Branku Dimeskom, vrhunskom norveškom istoričaru Knutu Flovik Turasenu i režiseru Kjetil Palmquistu što su smogli snage i krenuli u realizaciju norveškog filma o stradalim Srbima u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata. Konačno će Srbi saznati pravu istinu o svirepim zločinima nad Srbima u Norveškoj.

Hvala i svima koji su se odazvali da daju svoj iskaz.

Svakako da nedužno stradali Srbi zaslužuju istinu. U prošlosti je bilo pokušaja da se ove činjenice prikriju, i da se upotrebe u političke svrhe, tako je i krenula ideja da se ekranizuje priča u vezi ovog događaja koji je najavljen pre par meseci na sajtu Srpska istorija.

Norveška ima deo te jezive istorije za koju malo ko zna. Danas norveški đaci putuju u Aušvic i druge logore da uče istoriju a ova jeziva priča im je mnogo bliže.

A mi Srbi skoro da ne znamo ništa o ovom stradalaštvu, koje se definitivno prikrivalo.

Moja ideja biće da ovaj film pogledaju svi srednjoškolci i osmaci bar ovde u Nišu, kao istorijsko obrazovani film.

Konačno se ova priča realizuje i uskoro ćemo sazna pravu istinu, koja će mnoge iznenaditi, kaže Đorđe Bojanić.

Pogledajte video: