Čuveni Frank Kastorf režira u Beogradskom dramskom pozorištu FOTO/VIDEO

Iz BDP-a su prethodno najavili da će "najveći reditelj današnjice prvi put režirati van Zapadne Evrope upravo u tom pozorištu", a zbog ugovora njegovo ime do danas je držano u tajnosti.

Ugledni nemački reditelj sarađivao je sa našim scenografom Aleksandrom Denićem, saradnikom BDP-a, koji je i pomogao u uspostavljanju saradnje BDP-a i Kastorfa.

Kako je najavljeno, Kastorf će na projektu u BDP-u početi rad u junu naredne godine.

Radivojević je rekao da je dolazak Kastorfa "istorijski dan, korak od hiljadu milja" na samo za domaće pozorište nego i za pozorište u regionu.

On je naveo da mu je bila želja da ovaj reditelj režira u BDP-u, ali da to ranije nije bilo moguće.

"U sportskom žargonu, dolazak Kastorfa je kao da na jednom mestu imate Murinja, Gvardiolu i Klopa", kazao je.

Foto: Tsnjug/Rade Preliæ

On je naveo i da se ne oseća kao da je u nekoj misiji, i da je svet postao komplikovan, a da ako govorimo o pozorištu posle pandemije, treba razmisliti šta uraditi kad se teatri ponovo otvore.

"To je šansa za novi početak", dodao je. On je rekao i da bi voleo da bude više fudbala u pozorištu, odnosno da ono bude dinamičnije.

Radivojević je dodao i da saradnja sa ovim rediteljem BDP svrstava u teatre priznate u evropskim okvirima, što je za Beograd veliki kompliment.

Scenograf Aleksandar Denić najzaslužniji je, rekao je upravnik, što je Kastorf ovde.

"Radimo već deceniju zajedno i ovaj projekat će biti kao neki jubilej", kazao je Denić.

Kastorf je rekao da se upoznao malo sa zemljom i da ne veruje da je istina sve što se o Srbiji priča. On je rekao da je prošetao gradom i posetio zgradu Generalštaba, i spomenik Gavrilu Principu.

Jug Radivojević je na kraju obraćanja medijima, Kastorfa pozdravio rečima:"Hvala ti, brate, hvala ti, brate, hvala ti, brate".

Foto: Tanjug/Rade Preliæ

"Provocira sve, pa i samog sebe"

Frank Kastorf je rođen u istočnom Berlinu 17. jula 1951. godine. Studirao je režiju na univerzitetu Humbolt u Berlinu, gde je prvobitno radio kao dramaturg u pozorištu Senftenberg, a kasnije i kao reditelj u pozorištu Brandenburg. Od 1981. godine, pa sve do politički motivisanog otpuštanja 1985, bio je na čelu dramske sekcije pozorišta Anklam.

Narednih godina postavljao je komade Garsija Lorke, Getea, Šekspira, Lesinga, Lenca, Ibzena, Brehta i nekoliko scenarija Hajnera Milera u različitim gradskim pozorištima širom istočne nemačke (Hale, Gera, Karl-Marks-Štat), a od 1988. njegove predstave igrale su se i u Zapadnoj Nemačkoj i Švajcarskoj. Od 1990. do 1992. godine, bio je reditelj u nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater).

Između 1992. i 1993. godine, Frank Kastorf dolazi na poziciju umetničkog direktora čuvenog pozorišta Folksbine (Volksbühne) na Trgu Roze Luksemburg u Berlinu, u kom je njegova predstava "Razbojnici" već uveliko bila simbol nepokolebljivog savremenog pozorišta devedesetih godina.

Pod njegovim vođstvom Folksbine teatar je postao renomirana i svetski poznata institucija koja je imala ogroman uticaj na nemačko pozorište i čije predstave su obišle sve svetske kontinente.

Frank Kastorf je radio i kao gostujući reditelj u drugim pozorištima i operama u gradovima kao što su Bazel, Hamburg, Minhen, Štokholm, Beč, Cirih, Kopenhagen, Sao Paulo, Štutgart i Pariz. Tokom perioda od 25 godina postavio je više od 100 predstava od kojih je neke i ekranizovao, među kojima su "Zli dusi" i "Idiot" od Dostojevskog.

Njegov rad oscilira sa tenzijama između istočne i zapadne strane, što se i vidi kroz njegovo izučavanje Dostojevskog, Tenesija Vilijamsa i Judžina O’ Nila, kojima je posvetio brojne predstave. Najviše je radio klasična dela, ali je neretko i odstupao od njih. 2013. godine, povodom 200. godišnjice rođenja Riharda Vagnera, režirao je čuvenu kontraverznu predstavu "Prsten Nibelunga" (dirigent je bio Kiril Petrenko, a za scenografiju je bio zadužen Aleksandar Denić). Od završetka svog mandata u pozorištu Folksbine na Trgu Roze Luksemburg u avgustu 2017, Frank Kastorf radi kao slobodan umetnik reditelj, ili kako on to voli da kaže "kao skitnica i palikuća". Različiti članovi njegove stare Folksbine grupe putuju sa njim.

Frank Kastorf dobio je mnoge prestižne nagrade za svoj rad kao pozorišni i scenski reditelj. Neke od njih su: "Fric-Kortner" nagrada, Pozorišna nagrada grada Berlina, "Nestroj" nagrada, nagrada Međunarodnog pozorišnog instituta, Šilerova nagrada, "Nagrada za poseban doprinos kulturi Grada Berlina", "Zlatni lovorov venac" na festivalu MESS, nagrada "Fridrih Luft","Der Faust" nagrada, "Velika umetnička nagrada grada Berlina". Kastorf je član Berlinske akademije umetnosti, Nemačke akademije scenskih umetnosti i punopravni član Bavarske akademije lepih umetnosti.

Njegovo poslednje i veoma značajno izvođenje u "Folksbine" teatru je "Faust" u trajanju od sedam sati. "Faust" predstavlja 15. Kastorfovu predstavu koja je bila predstavljena na "Berlinskim pozorišnim susretima". Ono što sve njegove produkcije imaju zajedničko jesu nezaustavljiva podrivajuća snaga kojom Kastorf provocira sve, pa i samog sebe. Njegove istine su kontradiktorne, a pozorište je naročito zgodno za izražavanje tih činjenica.