Nova direktorka o planu razvoja Muzeja savremene umetnosti: Zarada i od prodavnice i kafe-restorana

Sam predlog Kolarićeve je zasnovan na šest strateških tačaka - obrada i unapređenje kolekcije, unapređenje programskih sadržaja, ljudskih resursa, saradnje, publike i ostvarivanja sopstvenih sredstava, sa ciljevima i indikatorima njihovog ostvarenja. Na konkurs se prijavilo pet kandidata, ali su u obzir uzete četiri prijave, osim Marijane Kolarić, i od doskorašnje direktorke Narodnog muzeja u Šapcu Nele Tonković, nekadašnjeg v. d. direktora Muzeja savremene umetnosti Slobodana Nakarade i komunikologa iz Novog Sada Branka Popovića.

Svo četvoro kandidata na januarskom konkursu predstavilo je svoje planove za rad MSU u naredne četiri godine i ocenjeni su pozitivno, ali je najbolje prošao predlog nove direktorke, koja se osvrnula na značaj MSU-a, istorijat, nasleđe osnivača te ustanove i prvog direktora Miodraga Protića, ali i na potrebu stvaranja "jasnijih smernica za budućnost".

Prva tačka predloga - Unapređenje kolekcije, podrazumevalo bi konstantno dopunjavanje zbirki, ali i teorijsko i istorijsko bavljenje radovima, kao i njihovo predstavljanje. U cilju dopune zbirki, Kolarićeva je u januaru predložila izradu akcionog plana otkupne politike koja bi bila dostavljena osnivaču kao redovna budžetska linija, ali bi podrazumevala i partnersku saradnju javnog i privatnog sektora, na kojoj je velikim delom i zasnovan njen koncept programa. U tački unapređenja kolekcije, nova direktorka je predložila i reviziju muzejske zbirke, i digitalizaciju celokupne građe.

Što se tiče unapređenja programskih sadržaja, osim izlagačke delatnosti, njen plan obuhvata i modernizaciju biblioteke, podsticaj istraživačke i izdavačke delatnosti, ali i organizovanje edukativnih programa za različite uzraste. Poseban strateški plan odnosi se i na ljudske resurse, što bi obuhvatalo stručne seminare i saradnju s drugim ustanovama, ali i otvaranje novih radnih mesta.

Marijana Kolarić je tada istakla i značaj partnerstva javnog i privatnog sektora, kao i unapređenja saradnje MSU-a sa strukovnim udruženjima, nevladinim organizacijama, medijima i sponzorima. Kao najveći izazov smatra povratak stare i razvoj nove publike, i zato planira mnoge edukativne programe, posebno izradu novog sajta i savremeni pristup njuzletera.

U cilju povećanja sopstvenih sredstava, nova direktorka smatra da bi MSU, osim prodaje ulaznica, mogao da kreira posebne sponzorske pakete i popuste, da otvori i muzejsku prodavnicu, kafe - restoran, jer, prema njoj, to ne doprinosi samo dopuni budžeta, već i stvaranju sopstvenog identiteta, kroz brendiranje određenih ličnosti. Program koji je predložila ne sadrži konkretan izložbeni plan za naredne četiri godine, već skicu, ideju - koncept tipa izložbi.

Prema toj zamisli, jedna godišnje izložba bi bila iz zbirki MSU, jedna retrospektiva umetnika iz Srbije ili sa prostora bivše Jugoslavije, jedna samostalna ili grupna postavka živih umetnika - savremenika, kao i jedna koprodukcija sa partnerima iz regiona ili inostranstva.

Nova direktorka MSU diplomirala je na katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu 2010, a od 2011. do 2015. godine radila je kao stručna saradnica za kulturu u gradskoj upravi u Pančevu.