Remek-delo devedesetih: Depresivan kraj filma i danas mnoge proganja

Dejvid Finčer danas je jedan od najcenjenijih holivudskih reditelja, a u karijeri je nanizao sve od hitova do filmova koji možda nisu ostvarili komercijalni uspeh, ali su vremenom dostigli kultni status.

Ipak, počeci nisu bili sjajni. Daleko od toga. Prvi Finčerovi koraci u svetu dugometražnog filma bili su na setu trećeg Aliena koji je od samih početaka bio osuđen, ili na komplikovanu produkciju (u najboljem slučaju) ili potpunu katastrofu.

Finčer se, uprkos problemima i neprestanom natezanju sa studiom 20 senčeri foks, izvukao sa omraženim filmom, koga se na kraju i odrekao, iako je reč o filmu koji je daleko kvalitetniji nego što mnogi od nas pamte.

Još samo jedan triler

Njegov sledeći rediteljski projekat bio je triler ''Sedam'', koji na papiru deluje kao još samo jedan od mnogobrojnih trilera koji su se u to vreme manijakalno štancovali, ali u praksi se pokazao kao jedan od onih filmova koji se i danas smatraju jednim od najboljih filmova devedesetih.

I danas, tačno 25 godina kasnije, uticaj Finčerovog morbidnog izleta u svet serijskih ubica i dalje se može osetiti, a čak i nakon bezbroj imitacija koje su se svih ovih godina pojavile, film je i dalje iznenađujuće šokantan i pokazuje da se holivudskim glavešinama ponekad omakne originalan, beskompromisno mračan i komercijalno uspešan film, koji u podjednakoj meri obožava i kritika i publika.

Ipak, kako to biva u Holivudu, ''Sedam'' se zamalo nije dogodio. Devedesete sažete u 127 minuta

Proslavljeni reditelj video-spotova tek je kročio u svet dugometražnih filmova i dogodio mu se Osmi putnik 3. deo (Alien 3), a kombinacija gotovo šizofrene nedorečenosti studija i Finčerove neiskusnosti rezultirala je filmom nakon kojeg se reditelj povukao u ono što mu najbolje ide - reklame i video-spotove.

Kao što je to tada slikovito opisao: "Radije bih umro od raka creva nego snimio još jedan film". Međutim, jednom kad su se strasti smirile, znao je da ponovo želi da se vrati filmu, ali ovog puta pod svojim uslovima. Bio je svestan da to znači da će morati da žrtvuje deo umetničke slobode, ali trudio se da to ovog puta bude svedeno na minimum.

Ipak, Sedam se pokazao kao ostvarenje svih njegovih snova, ali i to je došlo s dozom straha jer mladi je reditelj napokon dobio priliku da ostvari svoju viziju. Njegov pomoćni reditelj Majkl Kan u jednom se intervjuu osvrnuo na taj trenutak.

"Došao sam do njega i rekao mu: 'Pogledaj, sve je tu, svi smo tu. Uspeo si! Snimamo film. Tamo je Morgan Frimen, tamo je Brad Pit, a tamo Kevin Spejsi, nije li to neverovatno? Nije li to sve što si želeo?' Pogledao me kao da sam pao s Marsa i rekao mi: 'Ne, užasno je. Sada ono što mi je u glavi moram izvući iz vas, kretena"', ispričao je Kan.

A scenario za Sedam neki su opisali kao "ono što se 'Kad jaganjci utihnu' nije usudio da bude", noćna mora za kraj veka, sav bes, usamljenost i razočaranje maskirani u trileru o lovu na serijskog ubicu opsednutog smrtnim gresima. Finčer se žanru koji ga je proslavio više puta vraćao i premda su neki od njegovih kasnijih filmova čak i u mnogo čemu bolji od filma Sedam (recimo, Zodiac), Sedam se nekako održao kao miljenik publike i teško je pronaći listu najboljih trilera svih vremena a da na njoj nema ovog remek-dela devedesetih.